Krneta: BG berza pomaže da startapovi ostanu u zemlji

Direktor Beogradske berze Siniša Krneta rekao je da je cilj tog poslovnog poteza da mlade inovativne kompanije i početnici mogu da dođu do sredstava za dalji rast i razvoj.

"Na pragu smo da postanemo lider u Srbiji u pružanju pomoći kompanijama u ranim fazama razvoja. Beogradska berza bi do kraja marta trebalo da postane zvanični partner za tržište Srbije jedom od globalnih lidera u pružanju usluga crowdfundinga, koji povezuje kompanije koje počinju poslovanje, odnosno koje su u ranim fazama razvoja sa investitorima koji žele svoj novac da ulože u nove ideje", kazao je Krneta, koji zbog poštovanja ugovora nije želeo da navede ime partnera iz inostranstva.

Kako je objasnio, Beogradska berza će biti "svojevrsni informacioni punkt i katalizator koji će startapovima, mikro, malim i srednjim preduzećima, kojima su konvencionalni pristupi finansiranju nedostupni, omogućiti da dođu do neophodnih sredstava".

Podsetio je i da u Srbiji trenutno najveći deo finansijskog tržišta zauzimaju banke koje, zbog oštre regulacije kojoj su svuda u svetu, pa i kod nas izložene, ne mogu da izađu u susret potrebama finansiranja startapova i malih biznisa.

"Beogradska berza namerava da taj jaz premosti. Inovativne kompanije moćiće da na platformi, pod određenim uslovima, konkurišu svojim poslovnim konceptom za sredstva investitora, gde će u zavisnosti od njihove procene, prikupljati potreban kapital", rekao je direktor Beogradske berze.

On je istakao da će nova platforma omogućiti novi kanal ulaska investicija u zemlju.

"Želimo da doprinesemo u važnoj misiji za naše društvo da startapovi ostanu u zemlji i da mogu da na relativno jednostavan i jeftin način prikupe kapital koji im je ključan za rast i razvoj, bez potrebe da se sele u razvijenije države", kazao je Krneta, navodeći da će na taj način pomoći i da mladi ljudi svoju intelektualnu svojinu nad proizvodima i uslugama registruju u Srbiji, a ne u drugim zemljama.

On je podsetio i da najveći broj dobrih ideja propadne jer nema dostupne adekvatne modele finansiranja za rani period svog poslovanja, navodeći da statistike o kojima se javno govori pokazuju da od deset startapova u poslu opstane samo jedan.

"Ono što će biti prednost modela koji Beogradska berza donosi u Srbiju, u odnosu na stotine sličnih platformi u svetu, jeste što će investitori umesto nagrada i drugih kolaterala dobijati proporcionalno učešće u vlasništvu u takvim kompanijama", naveo je Krneta.

Na platformi će moći da se predstave biznis ideje iz svih oblasti, a u njih će biti pozvani da ulažu investitori i iz inostranstva i iz Srbije.

U svetu je ovaj oblik grupnog finansiranja već dugo prisutan i trenutno se barata podacima da ima više od hiljadu i po "crowdfunding" platformi, a među najpoznatijim su Kickstarter, Crowd Berlin, IndieGoGo,Kiva, Microventures.

Primer koliko je takav vid finansiranja neophodan je i tržište Hrvatske na kojem, kako je naveo Krneta, pre više od godinu dana pokrenuta "crowdfunding" platforma, koja je omogućila razvoj inovativnih kompanija od IT sektora do proizvodnje hrane i pića. Nedavno je tako i zagrebačka pivara "Medvedgrad", nakon četvrt veka rada, odlučila da novac za proširenje proizvodnje potraži na "crowdfunding" platformi Zagrebačke berze, pa je tako za desetak dana prikupila više od milion evra, od 292 ulagača iz 26 zemalja.