Neće BG metro bar deceniju, još Duško govorio...

Beograd -- "Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju“, rekao je čuveni pesnik i novinar Duško Radović.

Izvor: B92, Vesna Bjelić
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

Čak dve decenije kasnije, ove reči su još aktuelne.

Samo u poslednjih deset godina nizali su se projekti, ideje, planovi, ali nije napravljen nijedan metar beogradskog metroa. Gradske vlasti, međutim tvrde - Beograđani nikad nisu bili bliže metrou.

Rokovi

Prva trasa metroa u Beogradu, i to nekompletna, koja bi povezala Makiško polje i Pančevački most, mogla bi da bude u funkciji 2027. godine. Njen završetak do Mirijeva i druga linija od Ustaničke do Zemuna - 2033. To se navodi u nedavno predstavljenom Master planu saobraćajne infrastrukture Beograda, koji je rađen skoro godinu i po, a u kojem je savetodavnu ulogu imala britanska firma WSP.

Pitanje je samo da li su sugrađani i Grad saglasni oko toga koliko je to „blizu“ daleko uzimajaći u obzir činjenicu da je potrebno najmanje tri i po godine da se metro izgradi.

Gradonačelnik Beograd Siniša Mali nedavno je najavio da bi gradnja tog projekta trebalo da počne 2020. godine.

Sa gradnjom metroa može da se po;ne 2020. godine, naglasio je on i dodao da je planirano da se uradi prva linija od 22 kilometra i druga linija od 20 kilometara, a ukupna investicija je oko četiri milijarde evra.

Gradonačelnik kaže da je to investicija koju grad može da finansira i da za te svrhe ima novca i u budžetu, jer je to strateški važan posao.

Upitan da li se odustalo od privatno-javnog partnerstva on je rekao da postoji nekoliko opcija: da ceo projekat bude privatno-javno partnerstvo, da se sve radi iz kredita i možda najbliže rešenje je da Grad obezbedi finansije za građevinske radove, a da javno-privatno partnerstvo bude na softveru i kompozicijama.

Dodao je da bi uskoro trebalo da budu završen i plan za prve tri linije.

I Aleksandar Vučić, tada u svojstvu premijera, izjavio je u martu da bi do kraja godine mogao da bude potpisan ugovor za izgradnju prve linije metroa u Beogradu. Do kraja godine ostalo je još mesec dana.

58 pre BG

Naša prestonica jedna je od retkih koja nema podzemnu železnicu. Čak su i naše kompanije radile na izgradnji metroa u drugim metropolama, ali nisu ni metar u našoj. Sa po sedam gradova u kojima već postoje metro/sistemi, na Starom kontinentu (računajući tu i evroazijske zemlje) prednjače Rusija (Moskva, Sankt Peterburg, Kazanj, Nižnji Novgorod, Novosibirsk, Samara, Jekaterinburg) i Italija (Rim, Torino, Milan, Breša, Katanija, Đenova, Napulj), šest ima Francuska (Lil, Lion, Marselj, Pariz, Ren, Tuluz), pet Turska, četiri Nemačka, po tri Velika Britanija, Španija i Ukrajina, dva Holandija, a jedan Jermenija, Austrija, Azerbejdžan, Belorusija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Finska, Gruzija, Grčka, Mađarska, Kazahstan, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Švajcarska i Švedska. Preciznije, 58 glavnih gradova se pohvalilo metroom pre Beograda.

Prvi pomen beogradskog metroa, kao visokokapacitetnog i potpuno nezavisnog šinskog sistema, datira još iz 1950. godine kada je po Generalnom urbanističkom planu zamišljeno da se postojeća železnička pruga koristi kao metro koji bi povezivao Rumu i Smederevo, i Pančevo i Obrenovac. Kao i mnogo puta posle toga, i ova ideja je bila napuštena zbog nedostatka novca.

Do danas, koliko se puta pomenuo metro u javnosti, čini se, toliko se puta i menjala njegova trasa.

Za raniju verzuju bivšeg gradonačenika Dragana Đilasa procenjeno je da nije ekonomična.

"Ne smemo da uđemo u izgradnju podzemne železnice koja košta milijardu evra, a da linija bude pogrešna. Ona koju je htela Đilasova vlast da gradi, nije ekonomična. Trenutno, najopterećenije tačke su stanica preko puta Sajma i ona kod Brankovog mosta, preko puta Ušća“, rekao je u jednom intervjuu prvi čovek srpske prestonice.

Danas, prema njegovim rečima, urađena je ozbiljna studija u smislu brojanja putnika i saobraćaja i projekcije potreba saobraćaja na teritoriji grada.

Tako da bi metro, kako predviđa najnoviji plan, bio nezavisni šinski sistem čija trasa bi se u starom delu grada kretala pod zemljom, a tamo gde je moguće po površini, s tim da se ne bi preklapala sa ostalim vrstama saobraćaja.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Takođe, prema skicama koje su dosad prezentovane, prva linija metroa bi išla od Makiškog polja do Pančevačkog mosta u prvoj fazi, a kasnije do Mirijeva, dok bi druga linija bila od Ustaničke do Zemuna.

Tokom poslednjih deset godina nizali su se i investitori. Dogovori su vođeni sa Austrijancima, Nemcima, Špancima, Rusima i Kinezima, a u igri su i Francuzi, tačnije njihova firma "Egis Rail“

Još krajem 2011. godine potpisan je ugovor s tom kompanijom o početku projekta beogradskog metroa.

Tada je saopšteno da je planirano da studiju izvodljivosti uradi ta francuska projektantska kuća, dok bi u izgradnji metroa učestvovala kompanija Alstom transport koja je tokom 70 godina postojanja izgradila više od 40 metro-sistema u svetu.

Metro bi, kako je predviđeno, bio nezavisni šinski sistem čija trasa bi se u starom delu grada kretala pod zemljom, a tamo gde je moguće po površini, s tim da se ne bi preklapala sa ostalim vrstama saobraćaja.

Vesti

strana 1 od 284 idi na stranu