Kako Srbija baca 500 mil € godišnje

Srbija bi, ukoliko počne da reciklira građevinski otpad i upotrebi ga kao resurs, mogla da ostvari dobit od oko 500 miliona evra godišnje.

Izvor: Tanjug
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

To je ocenjeno na konferenciji "Industrija rušenja" koju je u Beogradu organizovala Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu. Ukoliko bi se građevinski materijal pravilno odlagao, sortirao i reciklirao mogao bi da bude i izvozni resurs zemlje, ali i da omogući otvaranje novih radnih mesta, ocenili su iz te Asocijacije.

Stručnjaci procenjuju da se u Srbiji godišnje generiše od milion do 1,5 miliona kubika građevinskog otpada u šta spadaju šut, ostaci od renoviranja objeketa, ostaci nakon rekonstrukcije puteva i sav ostali infrastrukturni otpad.

Profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Miodrag Nestorović kazao je da je krajem 20. veka građevinski otpad postao jedan od najvećih ekoloških problema u većini zemalja a nakon decenija intenzivne gradnje tokom koje se nije vodilo dovoljno računa o uticaju objekata na životnu sredinu od gradnje preko eksploatacionog veka do rušenja i odlaganja građevinskog otpada.

Zbog toga je kao održivo rešenje prihvaćena reciklaža građevinskog otpada ali ona, kako je dodao, još uvek nije zaživela u Srbiji.

Nestorović smatra da je za rešenje problema nepostojanje reciklaže građevinskog otpada u Srbiji potrebno strožim zakonima destimulisati odlaganje na deponije te vrste otpada, povisiti naknade za odlaganje otpada na deponije, promovisiti stručno rušenje građevina, unaprediti tržište reciklaže građevinskog materijala, promovisati kvalitet recikliranog građevinskog materijala, a arhitekte podsticati da projektuju objekte koji će biti jedniostavniji za demontažu i reciklažu.

Uređenje te oblasti je i jedan od uslova za sprovođenje Poglavlja 27 o zaštiti životne sredine u pregovorima s EU, rečeno je na skupu. Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević je navela da će pored zaštite voda, otpad i reciklaža biti u posebnom fokusu tokom pregovora.

Ona je istakla da se u Srbiji otpad i reciklaža moraju posmatrati kao potencijal, a ne trošak, jer je reč o industriji koja može da se razvija.

Generalni sekretar Evropske asocijacije za rušenje Hose Blanko kazao je da se i pored velike ekonomske krize, koja je usporila sve domene privrede, količina građevinskog otpada ne smanjeje, već raste, a godišnje se po glavi stanovnika proizvede u proseku od jedane do tri tone građevinskog otpada.

Prema njegovim rečima, građevinski otpad čini trećinu ukupnog otpada koji se stvara na planeti, a kako u 99 odsto slučajeva sadrži opasne materije, poput azbesta, olova, otrovnih hemikalija iz boja, ključno je da postoje sistemi koji omogućavaju ekološki bezbednu reciklažu.

Kako je dodao, zbog toga EU ima smernice za postupanje sa građevinskim otpadom pri demoliranju i reciklaži, a kazne za nepoštovanje propisa su velike. Kao primer zemalje u kojoj je sistem reciklaže u potpunosti zaživeo, navedena je Danska u kojoj se reciklira se više od 90 građevinskog materijala.

Vesti

strana 1 od 9633 idi na stranu