Antić: Iskočio skelet iz ormara, moramo da platimo

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je izjavio da će RTB Bor po svemu sudeći izgubiti arbitražni postupak koji je pokrenula kompanija Mitilineos, zbog neodgovornosti prethodne vlasti, u periodu od 2004. do 2012. godine.

Međunarodni arbitražni tribunal je u višegodišnjem arbitražnom postupku koji je pokrenula kompanija Mitilineos protiv Srbije, a povodom RTB Bora, doneo presudu u korist ove grčke kompanije koja traži obeštećenje, tvrdi grčka firma.

Tribunal je presudio da država Srbija isplati grčkoj kompaniji naknadu u iznosu od 40 miliona dolara.

"Na žalost, po svemu sudeći to će biti konačan ishod arbitraznog procesa koji grčka kompanija vodi protiv RTB-a Bor. To je još jedan od skeleta koji je iskočio iz ormara ili problema iz prošlosti sa kojima se ova i prethodna vlada suočavaju", naveo je Antić.

Kaže da je reč o neodogovnosti iz perioda od 2004. do 2012. godine i da će nažalost ova vlada opet biti u prilici da obezbeđuje rešavanje tog problema, "kao što je radila i sa različitim banakama - Razvojnom bankom Vojvodine, Agrobankom itd".

"Nažalost, to je došlo na naplatu. Neodgornost iz nekog ranijeg vremena, što ćemo mi morati da nadoknadimo i da time zadržimo taj ugled koji Srbija ima u međunarodnom okviru", napomenuo je Antić.

On je dodao da je problem nastao pre oko 15 godina, zato što je tadašnja vlada na neki nacicna zaustavila RTB Bor administrativnim merama da rešava svoje problme sa grčkim kompanijama.

"Na kraju je to došlo na naplatu", zaključio je ministar energetike.

Kako je grčka kompanija saopštila, saradnja sa srpskom kompanijom RTB Bor, koja datira od početka 1996. godine, bila je jedna od vodećih poslovnih inicijativa grčke firme u sektoru trgovine metalima.

Navedeno je da je RTB jedan od najvećih metalurških i rudarskih kompleksa za vađenje i proizvodnju bakra u svetu, koji je pod kontrolom države Srbije.

"RTB Bor je 2004. godine počeo da ne ispunjava obaveze prema Mitilineosu, prestao je sa otplatama u novcu i metalu, iako je od Mitilineosa imao značajne avansne uplate i finansiranje unapred obrtnog kapitala, kao i bakarnu rudu za preradu koja je pripadala Mitilineosu", piše u saopštenju.

Kako se navodi, Vlada Srbije je uporedo usvojila niz zakonskih i administrativnih mera kojima je u suštini ratifikovano kršenje obaveza preduzeća u državnom vlasništvu, zabranjujući plaćanje ranije nastalih obaveza bez prethodnog odobrenja Vlade, kao i prinudne mere poverilaca da traže ispunjavanje njihovih obaveza.

Mitilineos je, imajući u vidu višemilionsku investiciju koja se uništava i nemogućnost da se obrati domaćim sudovima u Srbiji, prvo, otpisala iz svojih računovodstvenih knjiga i bilansa svoje obaveze iz srpske državne državne kompanije RTB Bor, štiteći svoje akcionare (po cenu miliona evra) i, drugo, pozvala se na zaštitu međunarodnog ugovora koji je Grčka 1998. godine potpisala sa Jugoslavijom o promociji reciprociteta i zaštiti investicija (BIT).

Mitilineos je podneo tužbu protiv srpske države u skladu sa procedurom predviđenom tim međunarodnim ugovorom, pred arbitražnim tribunalom koji su činili Klaus Sak, nemački državljanin, dr. Doak Bišop, američki državljanin, i Mirko Vasiljević, srpski državljanin, kao koarbitri.

Međunarodni tribunal je, kako se navodi u saopštenju grčke kompanije, presudio da je "kroz niz zakonskih mera od 2004. do 2012. godine, koje su RTB Boru davale imunitet od prinudne naplate pod izgovorom restrukture / privatizacije, koje se nikada nisu dogodile, Srbija (a) indirektno eksproprisala bez nadoknade Mitilineosovu investiciju, i (b) osujetila legitimna i razumna očekivanja Mitilineosa kao investitora da će dobiti pošten i pravedan tretman od države Srbije".

"Na taj način, država Srbija je prekršila svoje međunarodne obaveze prema Grčkoj i Mitilineosu koje proističu iz međunarodnog ugovora. Određena je kompenzacija u rasponu od 40 miliona američkih dolara".

Arbitražna odluka rešava jedno od poslednjih važnih otvorenih pitanja Mitilineosa na najbolji način, dodatno poboljšavajući znatnu likvidnost ostvarenu uspešnom emisijom obveznice od 300 miliona evra u junu, i pozitivnim mesečnim tokom gotovine u sada objedinjenoj kompaniji (metalurgija, specijalizovana energetska izgradnja, energetika i prirodni gas, zaključuje se u saopštenju grčke kompanije.