“Namere Fijata nisu jasne”

Beograd -- Ekonomista Milojko Arsić ocenio je da bi srpska privreda mogla da ostvari godišnji rast od 2 odsto BDP-a, ali da su ipak brojni rizici.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Tanjug, arhiva
Foto: Tanjug, arhiva

Arsić kaže da će izbori imati nepovoljne efekte. Prvo će uticati na povlačenje portfolio investicija i usporavanje direktnih stranih investicija, zatim će dovesti do usporavanja nepopularnih reformi kao što je restrukturiranje preduzeća i napokon usporiće se usvajanje važnih zakona. Međutim, kako kaže Arsić, nepovoljan efekat ne mora biti koban, jer već u drugoj polovini 2016. i u 2017. moze da se nadoknadi.

“Rizici za rast su naravno preduzeća gubitaši Železara Smederevo, RTB Bor, namere Fijata nisu jasne, a on ima veliki uticaj na izvoz”, kazao je Arsić predstavljajući publikaciju o makroekonomskim kretanjima Kvartalni monitor.

Prema njegovim rečima, izvoz se polako širi, Fijat je najveći izvoznik, slede Železara i RTB Bor, a javljaju se i novi. Problem je, kako kaže, što su najveći srpski izvoznici nesigurni jer im se ne znaju namere i veliki su gubitaši.

“Rast od 2 odsto je skroman i ne bi ga trebalo predstavljati kao uspeh. Država bi trebalo da poveća investicije, prošle godine je to uradila do kraja godine, sada mora još više da bi se za koju godinu došlo do rasta od 4 ili 5 odsto”, objašnjava on.

Arsić navodi da su njihove prognoze da će samo trećina preduzeća biti uspešno privatizovana.

Ono što je prema njegovim rečima pozitivno je nagli rast direktnih stranih investicija u drugoj polovini prošle godine od 46 procenata, na šta nisu uticala samo međunarodna kretanja, već i faktori iz Srbije - reforme, skok na rang listi i rast rejtinga.

Govoreći o nezaposlenosti, Arsić je kazao da smatra da ne bi trebalo povećavati minimalnu cenu rada dok je nezaposlenost ovako velika.

“Kritikovali smo dosta tržište rada, zaposlenost povećana skromnih 0,2 odsto. Glavni problem je visoka nezaposlenost, umesto tri radi dva miliona ljudi, ako se uzme prosek zaposlenosti u EU. Ne bi bilo dobro povećati minimalnu cenu rada, dok je nezaposlenost ovako velika”, objasnio je on.

Što se tiče inflacije, Arsić smatra da je dobra i stabilna, ali da je problem što je već dve godine ispod ciljanog koridora.

Rast kreditne aktivnosti pokazuje oporavak. Kamatne stope su na najnižem nivou, nisu visoke čak ni za nemačka preduzeća. “One su kod nas sada, kao što su nekada bile u razvijenim zemljama”, kaže Arsić.

Prema njegovoj proceni, potrebna su dodatna fiskalna pravila kako dodatni zakoni koji će se doneti, ne bi doveli do rasta deficita i javnog duga.

Vesti

strana 1 od 9381 idi na stranu