"Pitanje da li je EU i dalje vredna pridruživanja"

Kejsi je takođe izrazio i sumnju u opstanak tog bloka.

U tom smislu, Kejsi je rekao da glavno pitanje ne bi trebalo da bude da li je Srbija spremna da se pridruži EU, već da li je EU vredna pridruživanja i da li će uopšte postojati u vreme kad Srbija bude spremna da se priključi.

Kejsi je, na marginama Međunarodnog naučnog skupa u Beogradskoj bankarskoj akademiji, izrazio bojazan da bi granice EU mogle da se raspadnu usled izbegličke krize.

"Svaki dan čujemo sve intenzivnije izjave da je to tuđ problem, da smo već dovoljno uradili, a sve je manje govora o tome zašto se ovo uopšte dešava. Svi žele da zatvore svoje granice i da prenesu problem dalje, ali ne odgovaramo na pitanje zaašto je problem tu", rekao je on Tanjugu.

Evropa odbija da postavlja velika pitanja kako o izbeglicama tako i o ekonomiji, konstatovao je on.

"Možda ćemo se vratiti onome što smo imali pre 40-50 godina, sporazuma o slobodnoj trgovini. Možda neko kaže to je trebalo da držimo, dok je sve ostalo bilo preambicionzno", naveo je on.

Kejsi je primetio da je ranije i Balkan bio ujedinjen a sada je fragmentiran.

"To se sad dešava i Evropi, umesto da se svi drže zajedno, fragmentira se. Ali u teškoćama je to tako", rekao je Kejsi dodajući da je zabrinut zbog fragmentacije jer je slobodna trgovina unutar EU veoma važna.

Profesor sa Sorbone Ksavijer Riše složio se da je trenutno problem teško okruženje, ekonomsko, socijalno, izbeglička kriza, te da je sve te probleme potrebno "uračunati" vezano za integraciju Srbije.

Problem, kako je naveo, nisu koraci koje Srbija preuzima, nego i okruženje, što znači da postoje ekonomski i drugi problemi u Evropi koji mogu na to da utiču.

Riše je po pitanju integracije Srbije optimističan, pa kaže da je na dobrom putu da postane članica.

On je pohvalio političke promene i dosadašnju reformu institucija, ali i prateće ekonomske promene, ocenivši da bi Srbija mogla da bude spremna za zajedničko tržište.

Prema njegovim rečima, ono na čemu bi dalje trebalo raditi jeste stvaranje još boljeg okruženja za investitore.

"Srbija mora dublje da bude povezana s drugim evropskim zemljama", rekao je.

Predstavnik Beogradske bankarske akademije, koja je domacin konferencije, profesor Zoran Grubišić objasnio je da je cilj izlaganja da se uoče problemi s kojima se političari i kreatori ekonomske politike danas susreću.

Prvenstveno se, kako je rekao, odnosi na zemlje u regionu, i na koordinaciju zajedničkih poteza i mera politike vezano za integracije u EU.

Konferencija je okupila učsnike iz Francuske, Nemačke, Portugala, Turske, Italije, Velike Britanije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Srbije i zemalja iz okruženja.