Dogovor na licitaciji - stan upola cene

Tako stan od 60.000 evra ode za 20.000 ili 30.000 evra.

U Srbiji poslednjih godina uveliko "posluju" grupe ljudi na sudskim prodajama kupuju imovinu dužnika za male iznose. Ne zaobilaze nijednu prinudnu prodaju nekretnina, a dešava se, saznaju "Novosti", da kupuju i pokretne stvari ili imovinu firmi.

Advokat Vladimir Marinkov objašnjava da sudska prodaja nekretnina funkcioniše tako što sudski veštak proceni tržišnu vrednost, nakon čega se oglašava prva prodaja i to licitacijom, pišu Večernje novosti. “Prva prodaja kreće od 60 odsto utvrđene cene i, naravno ti ljudi se međusobno dogovaraju, pa se na ovoj prodaji niko ne pojavljuje”, navodi Marinkov.

“Ona propada i onda se oglašava druga prodaja na kojoj licitacija kreće od 30 odsto utvrđene cene. Tada se pojavljuju "profesionalni" kupci i nepokretnost kupuju za drastično manju cenu. Oni se i tu dogovore ko će šta i kad da uzme, kako ne bi jedni drugima nadmetanjem na licitaciji pravili konkurenciju i podizali cenu. Tako kupuju stan ili kuću upola cene. Primera radi, stan od 60.000 evra dobiju za 20.000 ili 30.000 evra”, kaže on.

Najčešće nekretninu koju jeftino pazare kupci kasnije prodaju po tržišnoj ceni, a kako Marinkov kaže, ima i primera da je starim vlasnicima iznajmljuju, kako bi nastavili da žive u svojoj kući.

“To što rade nije nezakonito, ali se u ovakvim isuviše čestim slučajevima kod nas, postavlja pitanje moralne ispravnosti prema dužnicima, ali i efikasnosti sistema u odnosu na poverioca, koji ne uspeva da naplati svoje potraživanje u celosti, pošto se nekretnina prodaje za samo deo njene vrednosti”, navodi Marinkov.

“Ljudi se kod nas često zadužuju preko svojih mogućnosti, životni standard je nizak, pa je dužnička kriza dostigla taj nivo da ni banke više nisu voljne da uzimaju nepokretnosti pod hipotekom, jer će ih prodati drastično ispod tržišne vrednosti”, kaže on.

I Milan Simonović iz agencije za promet nekretnina "Menadžer" potvrđuje da se u praksi organizuju ovakve kombinacije.

“Nikada nisam učestvovao u tim igrama, niti sam vodio klijente na takve licitacije, ali sam čuo te priče da se ljudi dogovore i daleko ispod stvarne vrednosti na sudskim licitacijama kupuju kuće i stanove”, kaže Simonović.

“Ti ljudi verovatno svakog jutra idu u sudove, raspituju se, sklapaju dogovore, možda im neko i dojavi ranije kad će se i kakav stan prodavati. Isto je i kad banke prodaju stanove pod hipotekom”, navodi on.