Euribor najniži od uvođenja evra, slede niže rate

Beograd -- Izlazak evropske kamate euribor u minus, odnosno na istoriski najniži nivo otkad postoji evro, za korisnike kredita u evrima signal je da će im rate biti niže.

Izvor: Tanjug
Podeli

Pad euribora, bankarske kamatne stope u evrozoni, dovešće do toga da građani i privreda, ali i drugi dužnici mogu da očekuju pad kamata na kredite, kaže bivši guverner i ekonomista Dejan Šoškić.

Za državu to znači mogućnost jeftinijeg zaduživanja, izjavio je profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Grubišić je Tanjugu rekao da je euribor prvi put na istorijskom minimumu, u smislu da je ušao u negativnu zonu, što nije bio slučaj od uvođenja evra kao valute, a prethodno je viđeno samo u slučaju libora - međubankarske kamate vezane za franak.

Za sve korisnike kredita indeksiranih evrima, a njih je najviše na domaćem tržištu, to je signal da će im mesečna rata biti nešto niža, poručuje Grubišić.

"Sa svakim padom euribora rata će postepeno padati. Međutim, to se neće dogoditi baš u ovom trenutku, već onda kada je to navedeno u svakom pojedinačnom ugovoru", rekao je Grubišić.

On je podsetio da neke banke rade usklađivanje sa tom međubankrarskom kamatnom stopom dva puta godišnje, neke četiri puta...

"Zavisno od toga kakav ko ima ugovor, i da li je kredit vezan za tromesečni ili recimo šestomesečni euribor, rata će se usklađivati s njegovim kretanjem, ali zavisno od datuma usklađivanja koji je svima precizno naveden u ugovoru", objašnjava Grubišić.

Isto važi, dodaje, za privatne korisnike koji imaju takve ugovore, ali i za državu, koja sada dobija mogućnost da emituje evroobveznice i da refinansira dug nešto povoljnije - u evrima.

"Ovo je prilika da se refinansira dug da ne bude samo u dolarima i da se smanji valutni rizik po tom osnovu, jer smo mi kao tržište prevashodno vezani za evro. Pokazalo se da je zaduživanje u trećim valutama, kao što je dolar rizičnije jer podrazumeva dvostruki valutni rizik", objašnjava Grubišić.

Prema njegovim rečima, kretanje evra prema dinaru je s jedne strane rizik jer država i građani zarađuju u dinarima. S druge strane, postoji i opasnost od gubitka usled nepovoljnog kretanja treće valute, odnosno odnosa dolara ili franka prema evru.

"Zato bismo sada mogli da izađemo direktno sa evroobveznicama nominovanim u evrima, umesto u dolarima kao što je bio slučaj do sada. Ovo je upravo prilika da se izbegne taj dvostuki rizik", rekao je on.

Grubišić objašnjava da taj trend ukazuje da su deflacione tendencije u Evropskoj uniji veoma jake, da ne dolazi do očekivanog oporavka, pa je sve ovo deo paketa mera koje preduzima Evropska centralna banka (ECB) kako bi podstakla investiranje.

"To je isto slučaj i sa kvantitativnim olakšavanjem gde se svakog meseca ubrizgava u sistem 60 miliona evra, zatim obaranjem referentne kamatne stope na nivo blizu nule, a sada po prvi put i ulaskom euribora u negativnu zonu. Po prvi put je probijena ta magična linija", ukazuje on.

To, kako je rekao, znači da očekivane stope privrednog rasta u evro zoni još nisu na očekivanom nivou, da postoje deflatorne tendencije, pa ECB i danas daje signale da se vodi više relaksirana monerarna politika, što je sve, zaključuje, "spektar mera ekspanzivne monetarne politike".

Inače, šestomesečni euribor, međubankarska kamatna stopa u evrozoni, ušla je u negativnu teritoriju i na dan 10. novembra, je iznosila minus 0,004 odsto, prema portalu euribor-rates.eu.

Prema istom portalu, 12. novembra je euribor pao na minus 0,006 odsto, dok se kod tromesečnog Euribora to dogodilo još proletos.

Srbija

strana 1 od 291 idi na stranu