"Nije problem višak već plate od 600.000 RSD"

Kako tvrde, zaposlene u tom sektoru zakon stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na radnike javnih i preduzeća u restrukturiranju.

Na konferenciji za novinare predstavnici samostalnih sinadikata zaposlenih u javnom sektoru Srbije ocenili su da je sindikat zaobiđen kao socijalno ekonomski partner u pripremi tog zakona i kritikovali predložene kriterijume za određivanje viška zaposlenih, kao i način utvrđivanja otpremnine.

Oni su se zapitali i zbog čega se ovako važan zakon, koji je već u skupštinskoj proceduri, donosi u periodu godišnjih odmora, po hitnom postupku i bez javne rasprave, naglasivši da nije pružena prilika da se na njega iznesu primedbe.

Sindikalci su naglasili da je diskriminatorski to što se zaposlenima u javnom sektoru po ovom zakonu ne odobrava otpremnina od 200 evra po godini radnog staža i zabranjuje pravo na novčanu nadoknadu kod Nacionalne sližbe za zapošljavanje kao što je to omogućeno zaposlenima u preduzećima u restrukturiranju.

Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u komunalnoj delatnosti Srbije Milan Grujić kazao je da je ovaj zakon "izuzetno povoljno tlo za sprovođenje samovolje i supstitucije da se jedni radnici zamene drugim zahvaljujući određenim partijskim knjižicama".

On je naglasio da su ovim zakonom obuhvaćena komunalna preduzeća, ali da to ne bi trebalo, jer komunalni sektor nije budžetski korisnik.

"Sigurno da u komunalnom sektoru ima viška zaposlenih, ali to je bila potreba političkog usklađivanja. Međutim to pitanje ne treba rešavati na diskriminatorski način", kazao je Grujić.

Predsednik Samostalnog sindikata zdravstva Zoran Savić kazao je da u zdravstvu nema viškova i da nedostaje 13.000 radnika, kako bi sistem bio održiv. On je kazao da u Srbiji ne postoji socijalno ekonomski dijalog, jer nijedan važan zakon nije prošao Socijalno ekonomnski savet.

Predsednica samostalnog sindikata kulture Dragana Đorđević kazala je da je kultura statistička greška u budžetu Srbije, ali da to nije tako kada je reč o viškovima zaposlenih i kod otpuštanja.

Ona je naglasila da u tom sektoru nema viška već manjka zaposlenih, naglasivši "da bi se veće uštede ostvarile kada bi se smanjile plate zaposlenih u nekim državnim agencijama na koje odlazi oko 2,5 milijardi dinara.

"Plate u nekim državnim agencijama veće su nego premijeru i idu do 600.000 dinara, i njihovo smanjenje bilo bi veća ušteda nego ako bi se otpustili svi zaposleni za koje se proceni da su višak u kulturi", rekla je Đorđević.

Predsednica sindikata pravosuđa Slađanka Milošević kazala je da ni u pravosuđu nema viškova i da su u tom sektoru već rađene reforme od kojih se pravosuđe još nije oporavilo.

Ona je naglasila da bi pravosuđe trebalo da se izuzme iz racionalizacije, jer će i suprotnom doći do zatrpanosti sudova.

Miloševićeva je kazala da bi država trebalo da se zapita o smanjenju broja funkcionera, jer se prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije njihov broj stalno povećava i da je dostigao 45.649, a pre desetak dana ih je bilo stotinak manje, od kojih je aktivno oko 39.000.

"Za sve bi bilo bolje ukoliko bi se smanjio broj funkcionera, koji sa sobom povlače još po nekoliko osoba, nego da se smanji broj zaposlenih u pravosuđu i zdravstvu, kojih je inače nedovoljno. Građeni bi to manje osetili i pre prihvatili ako bi ih pitali za mišljenje", kazala je ona.