Srbija pala na testu gasne krize

Beograd -- Srbija, zajedno sa Finskom, Estonijom, BiH i Makedonijom, spada u najugroženije zemlje u slučaju dugotrajnog poremećaja u snabdevanju ruskim gasom tokom zime.

Izvor: Tanjug
Podeli

Ovo je pokazuje test opterećenja snabdevanja gasom koji je objavila Evropska komisija.

U izveštaju Komisije o fleksibilnosti evropskog gasnog sistema u slučaju obustave snabdevanja ruskim gasom ove zime, navodi se da intervencije vlade moraju biti pažljivo pripremljene na regionalnom nivou te da ih treba sprovoditi samo kada bude neophodno.

Izveštaj uključuje konkretne kratkoročne preporuke za najugroženije članice EU i susedne zemlje.

"Izveštaj pokazuje da ne čekamo, već radimo sve što je u našoj moći da se pripremimo. Po prvi put imamo jasnu sliku rizika i mogućih rešenja. Ako radimo zajedno, budemo solidarni i primenimo preporuke iz izveštaja, ni u jednom domaćinstvu u EU neće biti hladno ove zime”, izjavio je potpredsednik Komisije nadležan za energetiku Ginter Etinger.

Baš kao i 2009. godine, rusko-ukrajinski spor dovodi u pitanje snabdevanje EU gasom, a s obzirom na to da se bliži zima, Komisija je želela da stvori jasnu sliku o tome gde se mogu pojaviti najveći nedostaci i na koji način se mogu ublažiti.

Izveštaj prikazuje i rezultate vežbi simulacije sprovedenih u 38 evropskih država, uključujući države članice EU i susedne zemlje gde se analiziraju različiti scenariji, a posebno onaj koji uključuje potpunu obustavu uvoza ruskog gasa u EU na period od šest meseci.

Dugotrajna obustava snabdevanja bi značajno uticala na EU, a najviše bi bile pogođene članice EU i države istočne Evrope, a procenjuje se da bi Finskoj, Estoniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji nedostajalo najmanje 60 procenata od potrebne količine gasa.

"Ako države sarađuju, a ne usvajaju isključivo mere na državnom nivou, gas će biti uskraćen manjem broju potrošača", navodi se u izveštaju.

Vodeći princip mora biti tržišni pristup, gde će netržišne mere biti sprovođene samo kada tžište zakaže, kaže se u izveštaju u kom se navode i konkretne preporuke o kratkoročnim merama za najugroženije članice EU i susedne zemlje.

Test opterećenja snabdevanja gasom je prva konkretna akcija u pogledu kratkoročnih mera energetske sigurnosti, koja je usledila nakon što je Evropska komisija u maju usvojila Evropsku strategiju o energetskoj sigurnosti.

Konkretne preporuke će pratiti mere predviđene Strategijom kako bi se poboljšala sigurnost snabdevanja u EU, što znači: kompletiranje unutrašnjeg energetskog tržišta, povećanje energetske efikasnosti, diversifikacija spoljnih izvora snabdevanja i eksploatacija autohtonih izvora energije, odnosno fosilnih i nefosilnih goriva.

EU uvozi 53 odsto energije koju koristi, a energetska zavisnost se odnosi na sirovu naftu (90 odsto), prirodni gas (66 procenata), čvrsta goriva (42 odsto) i nuklearno gorivo (40 odsto), a skoro polovina primarne potrošnje energije u EU (48 odsto) odlazi na zagrevanje prostorija i vode.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 383 idi na stranu