Migracije - velika pretnja privredi

Sve manji broj dece koja se rađaju i ekonomske migracije za nepune dve decenije će izazvati nepopravljivu štetu po srpsku privredu i društvo u celini.

Izvor: Tanjug
Podeli

To pokazju analize Mreže za poslovnu podršku.

Mreža navodi da u proseku u Srbiji svake godine 38.000 ljudi više umre nego što se rodi. Broj stanovnika se smanjio, uprkos tome što je tokom devedesetih godina blizu milion Srba, iz ratom zahvaćene Hrvatske i BiH migriralo u Srbiju.

Smanjena stopa rasta stanovništva i nemogućnost reprodukcije sopstvene radne snage već decenijama izaziva velike probleme najvećem broju industrijskih zemalja.

Ona brine sve one koji se spremaju za penzionerski život a kojima njihove zemlje to neće moći da osiguraju zbog trostrukog problema: pored uticaja "bele kuge" tu su i globalne ekonomske krize i sve veća državna zaduživanja. Istovremeno, usled globalnog starenja stanovništva u Evropi i Srbiji sve je više penzionera.

"U Srbiji je stanje posebno alarmantno zato što trenutno svega 991. 000 zaposlenih u privredi, puni budžet države i fondove obaveznog socijalnog osiguranja (PIO fond, zdravstveni fond i fond za slučaj nezaposlenosti) iz koga se finansiraju penzije za 1,75 miliona penzionera.

Pritom je broj penzionera u stalnom porastu, jer su na red za penzionisanje upravo došli oni koji su počeli da rade tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, kada je zaposlenost u Srbiji bila najviša.

Srbija će već 2020. godine u ukupnoj populaciji imati blizu 34 odsto penzionera, što znači da će, ukoliko se privredni razvoj nastavi po istoj prosečnoj stopi rasta kao u periodu 2003-2013., na jednog zaposlenog u privredi dolaziti dva penzionera.

Broj Srba u rasejanju, koji godišnje izlaze iz matičnog državljanstva, predstavlja sve alarmantniji gubitak za Srbiju. Samo u Nemačkoj i Austriji u poslednjih 10 godina oko 150.000 mladih Srba uzelo je tamošnja državljanstva i odreklo se svog matičnog.

Iskustvo govori da se već treća generacija skoro u potpunosti asimiluje, zaboravlja svoje korene i menja prezime kako bi imali što bolje šanse za školovanje, studiranje i kasniji prijem u poslovnu zajednicu zemlje čije je državljanstvo preuzeto.

To je i veliki udarac na penzijski sistem Srbije, jer će ubuduće biti sve manje uživalaca deviznih penzija, koji ne opterećuju domaći penzijski fond. Samo iz Nemačke trenutno stiže blizu 40.000 penzija mesečno, ali već u bližoj budućnosti taj priliv biće sve manji, navodi mreža.

Nijedna vlada u Srbiji od 2000. do danas nije u javnost izašla sa jasnom dugoročnom strategijom i agendom za rešavanje problema nataliteta i ekonomske migracije, upozorava ta organizacija, odajući da bez reformi u poreskom, penzijskom, zdravstvenom i obrazovnom sistemu Srbiji predstoji tiho odumiranje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 380 idi na stranu