"Vlada još odmerava koliko da reže"

To je najavio ministar finansija Dušan Vujović, navodeći da će Nacrt rebalansa budžeta biti upućen u skupštinsku proceduru najkasnije do 15. septembra.

Vujović je rekao da odluka još nije doneta, ali će biti timska, odnosno, biće doneta u dogovoru sa premijerom Aleksandrom Vučićem. "Troškovi budžeta su visoki i moramo da ih smanjimo. Koliki deo će biti na platama i penzijama je stvar timske kolektivne odluke vlade, na čelu sa premijerom. Ovih dana završavamo te odluke i najkasnije u ponedeljak ćemo imati kompletan spisak mera sa svim umanjenjima, povećavanjima i prilagođavanjima", rekao je Vujović.

Predlog mera štednje biće predstavljen paralelno sa predlogom mera za smanjenje "sive" ekonomije, povećanja fiskalne discipline i naplate poreza, najavio je Vujović i dodao da će treći stub tih mera biti predlog za povećanje efikasnosti javnog sektora i ogromnih ušteda koje mogu da se ostvare u javnim preduzećima.

Gostujući na radnom ručku Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), Vujović je rekao da vlada ima nekoliko elemenata gde će pokušati da smanji troškove koji su - troškovi na kamate, ili troškovi zato što kasno plaćamo izvršne sudske procese.

"Bez ikakvog razloga gubimo stotine miliona dinara, to su troškovi koji mogu da se smanje bezbolno", ocenio je Vujović.

Vujović je poručio da će vlada nastojati da do kraja godine sprovede zacrtane reforme.

Sa Misijom MMF-a je dogovoreno da se polovinom oktobra započnu pregovori o novom trogodišnjem aranžanu iz predostrožnosti, kada će biti dogovoren i okvir budžeta za 2015. godine, ali, kako je naglasio Vujović, bez uslovljavanja.

Ministar finansija je najavio da će Predlog zakona o budžetu za 2015. biti u skupštinskoj proceduri najkasnije do 15. novembra i dodao da će se raditi na prihodnoj strani budžeta, na suzbijanju sive ekonomije, povećanju naplate poreza, efikasnosti javnog sektora...

"Mi ne želimo da stežemo kaiš više nego što je neophodno, ali želimo da smanjimo deficit budžeta sa postojećih 310, 320 milijardi dinara na održivih oko 120 milijardi dinara do 2017. godine i to za 60 ili 65 milijardi dinara godišnje", objasnio je ministar finansija.

On je objasnio da je bez smanjenja plata i penzija moguće uštedeti svega 100 miliona dolara godišnje u budžetu koji iznosi oko 13 milijardi dolara.

"Sa platom od 440 evra i penzijom od 130, može da se živi samo bedno, od toga jedva hleb može da se kupi. Zato pokušavamo da smanjimo troškove budžeta sa minimalnim uticajem na građane", rekao je Vujović.

Prema njegovim rečima, moguće je u dogovoru sa bankarima dogovoriti bolje finansiranje što bi donelo uštede od oko 100 miliona evra, a da time niko ne bude pogođen.

Takođe, naveo je on, mora da se uradi reforma poreske administracije i da se podignu poreski prihodi. "Imamo situaciju da čitavi gradovi ne plaćaju PDV i da se u njima retko izdaju fiskalni računi", rekao je Vujović i naglasio da to mora da se promeni.

Vujović je rekao da srpskoj ekonomiji ne predstavlja problem samo trošenje, već i prihodi u budžetu i pravni okvir za poslovanje.

Srbija ima velike izdatke iz budžeta zato što ima velike obaveze, pre svega za socijalne izdatke, "ali to nije održivo na duži rok", ukazao je ministar finansija i naveo da je za osam meseci ove godine pad prihoda u budžetu od PDV-a iznosio osam milijardi dinara, u odnosu na isti period prošle godine.

U ovoj godini potrošeno je već oko 10 milijardi dinara za subvencije javnim preduzećima, naveo je Vujović.

On se osvrnuo i na 502 državna preduzeća čiju je prodaju Agencija za privatizaciju objavila 15. avgusta.

"Pretpostavljamo da u tim firmama radi oko 100.000 ljudi. Za njih mora da se nađe održivo rešenje zato što država direktno gubi", rekao je Vujović i dodao da neka preduzeća moraju da imaju pristojnu ekonomsku smrt, a neka da prežive.

Vlada pokušava da povrati prihode koji se gube zbog "sive" ekonomije i postoji politička volja da se to učini, rekao je Vujović i dodao da ukoliko se povrati 17 milijardi dinara prihoda iz "sive" ekonomije - to će biti uspeh.

Vujović je naveo da Srbija plaća godišnje milijardu evra kamate na javni dug, što je neodrživo i napomenio da Srbija još nije razvila finansijsku stranu svoje privrede, odnosno, tržište kapitala koje bi finansiralo realni sektor.

Osim predstavnika kompanija i banaka, radnom ručku AmCham-a prisutvovao je i ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi i predstavnik Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat.