"Meso nam je puno otrova i aditiva"

Beograd -- Skoro da nema mesa ili proizvoda od mesa koji je bez otrova ili aditiva. Ništa nije bezbedno za decu i odrasle. Prepuno je hormona, emulgatora i antibiotika.

Izvor: Novosti
Podeli

Ovako za Novosti objašnjava stanje na srpskoj mesnoj trpezi dr Miroslav Stojšić, veterinar i nekadašnji načelnik republičke veterinarske inspekcije.

"Farmeri u stočnu hranu stalno ubacuju kokcidiostatike, koji se koriste kada živina dobije dijareju, i to najviše tri dana. Živina to jede 30 dana, poslednjih pet dana pred klanje ne. Ali on ne može da se neutrališe za to vreme, već ostaje u kostima i mesu. Kada to jede svakodnevno, živini se uništava tkivo štitne žlezde, dolazi do disbalansa hormona, i zato se utove do tri i više kilograma, za samo 35 dana. Čovek kad jede to meso, do istog oštećenja dolazi i kod njega", priča Stojšić.

Prirodnog i pravog meda u Srbiji nema ni deset odsto, upozorava Stojšić. "Veterinarska inspekcija radi kontrolu meda na kvalitet, ali ne i na zdravstvenu ispravnost, pa zato u medu ima teških metala i antibiotika. Pravi med je, možda, na Staroj planini, gde se pčele ne hrane šećerom. Sve druge hrane šećernim sirupom, pa umesto 25 kilograma, dobiju 80. Taj med nije otrovan, ali je prevara, jer nije med sa cveta", navodi on.

Iza „ukusnih“ mesnih prerađevina često se, kako kaže, krije i zabranjeni polifosfat. On utiče na obolevanje od raka debelog creva. Ništa bolje nije ni svinjsko meso, upozorava sagovornik, jer se u ishrani svinja koristi hrana puna hormona, antibiotika i sedativa. Zahvaljujući tome, prase je za pet meseci spremno za klanje.

"Imamo pravilnik u kom piše: meso za pljeskavice i ćevape pravi se od junećeg mesa prve i druge kategorije, uz dodatak od dva odsto soli. Toga nema na svega dva do tri mesta u Beogradu. Kod nas, u roštilj meso stavljaju loj, soju, vodu i dodaju pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), treće kategorije, gde se stavljaju šije, trtice i leđa. A u kostima se deponuju svi teški metali, hormoni i antibiotici. Proizvođači pileći MOM uvoze za 40 do 50 dinara po kilogramu i to stavljaju u salame, šunke u crevu i kobasice. U pojedinim zapadnim zemljama to je zabranjeno i za mačke", navodi on.

Nije sjajna situacija ni u mlečnoj industriji. Stojšić tvrdi da neki proizvođači od palminog ulja prave sir.

"Uvoze mleko u prahu, pa od njega prave konzumno mleko. U čokoladnom mleku imate dodatak karagenan, koji je zabranjen u EU, a to piju deca. U mesnoj industriji stavljaju ga u viršle, parizere i šunke. On je potencijalni emulgator gde dolazi do oboljenja debelog creva i karcinoma, jer se lepi za sluzokožu", kaže Stojšić.

Bezbednih količina teških metala i kancerogenih materija u hrani - nema, zaključuje naš sagovornik.

U novom Pravilniku o kvalitetu hrane za životinje nivo žive bio je i ostao 0,1 miligram po kilogramu. U Ministarstvu poljoprivrede rekli su nam da vrednost u hranivima koja sadrži kalcijum i magnezijum-karbonat nije bila regulisana, a sada je striktna granica od 0,3 miligrama.

"Kadmijum u aditivima za hranu za životinje, takođe nije bio regulisan, a sada je vrednost od 10 miligrama po kilogramu. Vrednost u hranivima je bila i ostala je ista - 0,75 mikrograma po kilogramu. Ne mogu se upoređivati vrednosti za jednu vrstu hraniva ili smeše sa drugima, jer su one tačno određene za svaku nepoželjnu supstancu u odgovarajućem matriksu", kažu u resornom ministarstvu.

Vrednosti za aflatoksin B1 u hranivima, objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, kao i dopunskim i potpunim smešama, gde se određivanjem oštrijeg kriterijuma za nivo aflatoksina B1 u hranivima i smešama za mlečne krave ovce i koze, posledično smanjuje nivo aflatoksina M1 u mleku. Dakle, kriterijum je stroži dva puta.

Vesti

Malinari, uskladite cene

Beograd -- Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić uputio je apel otkupljivačima da razumeju položaj proizvođača i usklade otkupne cene maline i drugog voća.

Srbija četvrtak 31.07. 18:28 Komentara: 21
strana 1 od 428 idi na stranu