Reciklaža: Profit i zapošljavanje

Beograd -- Povećanje procenta naplate ekoloških taksi uslov za oživljavanje reciklažne industrije, upozoravaju učesnici konferencije lista "Danas".

Izvor: Danas
Podeli

Država bi trebalo da poveća procenat naplate ekoloških taksi na bar 40 odsto, kako bi se omogućio nesmetani rad reciklažne industrije u Srbiji, poručili su učesnici konferencije "Reciklažna industrija i proces pridruživanja EU“, koju je organizovao "Danas konferens centar".

Neka od neizbežnih pitanja koja se nameću u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji svakako su i ona: da li je reciklažna industrija Srbije spremna za primenu evropskih standarda i koja je uloga države u tom procesu.

Dilema, koju takođe treba razrešiti, odnosi se na to da li reciklažna industrija treba da bude sirovinska baza ili proizvođač finalnih proizvoda za tržište različitih vrsta reciklata u državama Evropske unije. Pred panelistima ovog skupa našlo se i pitanje: koje su države EU najbolje tržište za reciklate iz Srbije i kako se ta saradnja može proširiti.

Veoma je važno utvrditi i to da li Srbija ima održiv sistem prikupljanja ambalažnog otpada iz domaćinstava i kako na ekonomski održiv način rešiti taj problem. Utoliko pre što je Srbija jedina evropska država koja nema sistemski rešeno pitanje finansiranja reciklažne industrije, što bi mogla da bude jedna od prepreka u procesu pridruživanja EU.

"Prošle godine naplata ekološke takse, koja je jedan od glavnih izvora finansiranja naknada, odnosno podsticajnih sredstava, reciklažnoj industriji za prerađeni otpad, iznosila je samo 20 odsto, odnosno izraženo u dinarima, naplaćeno je pet milijardi", kaže Ana Petrović Vukićević, predsednica Udruženja reciklera Srbije.

"Uprkos tome, nijedna kompanija koja nije platila ekološku taksu nije kažnjena, niti je sproveden proces prinudne naplate. Ukoliko bi naplata ekološke takse bila 100 odsto, to bi omogućilo da se prepolovi visina iznosa te takse koja je uračunata u cenu pojedinačnih proizvoda, bilo da je reč o keksu ili o automobilima", naglasila je ona.

Predsednica Udruženja reciklera Srbije upozorila je da su zbog nemara države, koja nije isplatila naknadu za prikupljeni i prerađeni otpad za poslednja tri kvartala, članice tog udruženja 2013. sakupile i preradile 25 odsto otpada manje nego prethodne godine, odnosno oko 60,5 miliona kilograma.

"Potrebno je da se shvati da reciklažna industrija ne košta državu, već zagađivače i građane koji to plaćaju kupovinom svakog proizvoda, i zato ne vidim nijedan razlog da država ne isplaćuje naknade reciklerima za prerađeni otpad. Zbog značaja oblasti zaštite životne sredine nova vlada bi trebalo da formira posebno ministarstvo za ekologiju koje bi probleme rešavalo brže i efikasnije. Potrebno je obezbediti i predvidivost poslovanja reciklera, odnosno ne odstupati od prakse da se svake godine 28. februara raspiše konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za prikupljen i prerađen otpad", ističe Ana Petrović Vukićević.

Ona smatra da bi svaka tri meseca trebalo da se kontrolišu prerađene količine otpada, kao i da recikleri s državom potpisuju ugovore o naknadi koja bi se isplaćivala kvartalno, dok bi oni koji moraju da plate taksu trebalo da budu kontrolisani u istom intervalu.

Ukazala je i na podatak Udruženje reciklera Srbije okuplja 15 kompanija koje zapošljavaju 1.000 radnika i pokrivaju 80 odsto tržišta, dok njihova skupljačka mreža broji oko 10.000 ljudi.

"U Srbiji od 2009. godine beležimo ubrzan trend razvoja kompanija koje se bave reciklažom. Na to ukazuje i podatak da je izdato oko 2.000 dozvola za upravljanje otpadom, bilo da je reč o transportu, skladištenju ili tretmanu tog otpada. Reciklažna industrija u Srbiji ima veliku perspektivu i mogla bi da bude motor za sprovođenje politike 'agresivnog' zapošljavanja koju najavljuje buduća vlada", kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

On je podsetio i na to da se približava 2020. godina kada više nećemo moći da izvozimo opasni otpad, što trenutno činimo. Radović je dodao da, uprkos tome što su obezbeđeni provajder i izvori finansiranja, nije pronađena adekvatna lokacija, "najviše zbog nerazumevanja lokalnog stanovništa“.

Prisutnima na konferenciji obratio se i Jovica Božić, vlasnik reciklažnog centra "Božić i sinovi“, koji živi i radi na relaciji London-Beograd, a 2006. godine je pokrenuo reciklažni biznis u Srbiji, primenjujući ideje i tehnologije koje se koriste u Evropskoj uniji.

"Podsetiću da se Srbija, još pre 14 godina, izjasnila da želi u Evropu, i da je 2009. usvojen set zakona i pravila iz Bazelske konvencije prema kojima zagađivač mora da plaća ekološku taksu za proizvode koje plasira na tržište. Stvoren je sistem, usvojeni zakoni i pravilnici, osnovan Fond za zaštitu životne sredine iz kojeg su sredstva namenjena isključivo za razvoj reciklažne industrije i finansijsku podršku ekološkim projektima", podsetio je on.

"S obzirom na to da se na ekologiju odnosi gotovo 30 odsto zakona i uslova koje Srbija treba da ispuni pre ulaska u EU, jasno je da je ta oblast jednako važna kao bilo koje političko pitanje koje je uslov za pristupanje", upozorio je Božić.

Prema njegovim rečima, reciklaža i reciklažna industrija doživele su najveći procvat u periodu od 2009. do 2012. godine. Problem je, tvrdi on, nastao 2012. kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine koji je bio zakonski i finansijski garant za opstanak reciklažne industrije.

"Reciklažna industrija ne može da opstane bez finansijskih nadoknada za tretirani otpad. Takva je praksa u svim evropskim zemljama, što ne čudi s obzirom na to da je reciklaža skupa, pa je nemoguće pokriti troškove tretmana prodajom sirovina. Ukidanjem fonda ceo sistem se urušio i reciklažna industrija je ušla u probleme i velike dugove", kaže Božić.

"Takav scenario, koji podrazumeva da se investitorima ponude povoljni uslovi i odgovarajuća zakonska regulativa a onda se, posle dve do tri godine, propisi ili uopšte ne primenjuju, ili se primenjuju selektivno, mnogo puta je viđena. Svima bi trebalo da bude jasno da se pravila poslovanja, dogovorena sa investitorima, ne mogu menjati preko noći, jer svaki ozbiljan privrednik pravi biznis planove na minimum pet do 10 godina", navodi on.

I on se složio s konstatacijom da bi reciklažna industrija i zaštita životne sredine trebalo da dobiju posebno ministarstvo, a ne da bude podstanar u Ministarstvu energetike. Prema njegovim rečima reciklaža je, već pet godina unazad, najprofitabilniji biznis.

"Reč je o grani, koja je jedina ostvarila rast i u vreme svetske ekonomske krize. Zato od države očekujemo da, u saradnji sa privrednicima, definiše održivi sistem i da u skladu s tim usvoji odgovarajuću zakonsku regulativu čiju će primenu kontrolisati“, zaključio je Božić.

Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopaka, istakla je da je ta kompanija za tri godine sakupila i reciklirala gotovo 60.000 tona ambalažnog otpada. Ona je dodala da da je samo u 2013. godini Sekopak sakupio više od 30.000 tona otpada za reciklažu, dok učinak ostvaren u prethodne četiri godine premašuje 90.000 tona.

Prema njenom mišljenju potreban je postepeni rast opštih i specifičnih ciljeva u narednih pet godina do približavanja ciljevima Evropske unije, koje mora da prati rast sakupljačke mreže, posebno u delu komunalnog otpada.

Violeta Belanović Kokir očekuje od nove vlade da usvoji novu uredbu za period do 2019. godine kojom bi se, na adekvatan način, regulisala ova oblast. Prema njenom mišljenju neophodno je pratiti iskustva iz okruženja, napraviti reviziju zakonske regulative, pojačati inspekcijski rad na terenu i kontrolu svih učesnika.

"Revizija postojeće zakonske regulative neophodna je naročito u delu definisanja obaveza svih učesnika u lancu upravljanja ambalažnim otpadom. Potrebno je usvojiti i uredbu o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2015. do 2019. godine sa jasno definisanim nacionalnim ciljevima", poručila je ona.

"Treba pojačati inspekcijski nadzor obvezničke industrije, operatera sistema, sakupljača i reciklera. Važno je, takođe, da se podignu kapaciteti sakupljanja komunalnog ambalažnog otpada, kao i sakupljačkih sistema svih vrsta ambalažnog otpada kako bi se postojeći reciklažni kapaciteti popunili i otvorili novi", dodala je Violeta Belanović Kokir. Ona je napomenula da je potrebno i pomeranje fokusa sakupljanja na sve vrste ambalažnog otpada a ne samo tržišno profitabilnih.

Prema rečima Milana Vukasovića, izvršnog direktora kompanije Verano motors, od prošle godine, prema Direktivi EU, u 27 zemalja članica, proizvođači su u potpunosti odgovorni za kompletni životni vek vozila, što uključuje rastavljanje i brigu o otpadu.

"Prema Direktivi EU od 2015. godine 95 odsto težine vozila moraće da se nadoknadi, a 85 odsto biće reciklirano. Rezultati Pežo Citroen grupe su u skladu sa tim ciljevima. U 23 od 27 zemalja ispunjeni su uslovi te Direktive, dok je u Francuskoj postignuta delotvorna reciklažna stopa od 88 odsto. Osim toga, Pežo je u cilju usavršavanja efikasnosti svojih motora u poslednjih nekoliko godina investirao u različite tehnologije kako bi pronašao nova tehnička rešenja, bez uskraćivanja uživanja u vožnji", rekao je Vukasović.

Njegov stav je da bi one kompanije koje ulažu u reciklažu trebalo da plaćaju umanjeni iznos za ekološku taksu i da bi deo novca iz ekološke takse trebalo uložiti u recikliranje stranih automobila.

Od ukupne količina otpada u Srbiji reciklira se samo 10 do 15 odsto, što je znatno niže od procenta recikliranog otpada u razvijenim zemljama Evrope.

Jedan od najboljih primera u Evropskoj uniji je Belgija, koja reciklira više od 90 odsto otpada. U Srbiji se najbolji rezultati postižu u recikliranju ambalažnog otpada - reciklira se oko 20 odsto. U reciklažnoj industriji u Srbiji, direktno i indirektno, angažovano je oko 30.000 ljudi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 400 idi na stranu