Energetski sektor koči Srbiju ka EU

Centar za ekologiju i održivi razvoj je saopštio da je najznačajniji problem Srbije ogromno energetsko siromaštvo koje zahvata više od 60 odsto građana Srbije koje je posledica potpuno zastarelog i tehnički-tehnološki neprilagođenog energetskog sektora.

Taj sektor izaziva zagađenja i loše utiče na klimu značajnim emisijama CO2, koje su među jednima od najvećih u Evropi po glavi stanovnika.

"U trenutku kada na današnjoj sednici u Briselu Evropski savet diskutuje o klimatskom i energetskom okviru od 2020. do 2030. godine, koji je predložila Evropska komisija, jasno je da bez snažnog dostizanja ekoloških standarda EU u oblasti zaštite od zagađenja koja dolaze od energetike, smanjenja emisije štetnih gasova, te bez značajnih investicija u obnovljive izvore energije, neće biti moguće dostići nivo razvoja koji bi omogućio da Srbija u razumnom roku postane članica EU", ocenjuju u CEKOR-u.

Zbog toga Srbija, kako je istaknuto, mora da prihvati ambicioznije ciljeve uvođenja energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije kao jedinog načina da se smanji enormna uvozna zavisnost Srbije, kako bi se time smanjila makroekonomska nestabilnost, značajno redukovalo energetsko siromaštvo, kao i zagađenje koje dolazi od energetike.

Iako Evropska komisija poziva da se uvede obavezujući cilj od 40 odsto smanjenja emisije gasova koji dovode do efekta staklene bašte do 2030, to je bilo kritikovano u Evropskom parlamentu zbog nedostatka ambicije, pa se očekuje da će ciljevi biti i povećani, navodi se u saopštenju.

Iz CEKOR-a naglašavaju da to značiti da će i Srbija morati vrlo brzo da počne sa ozbiljnom redukcijom emisija kako bi mogla da prati tempo koji će se zahtevati od svih članica EU, jer će svako odlaganje dovesti do toga da ciljevi budu teže dostižni i da njihova realizacija košta mnogo više.