EU fondovi za srpsku poljoprivredu

Beograd -- Nijedan cent iz fondova EU poljoprivrednici u Srbiji nisu mogli da koriste. Nadležni kažu da kao zemlja kandidat imate mogućnost korišćenja IPA fondova.

Izvor: RTS
Podeli

Iz EU poručuju da pravila i procedure moraju da se poštuju.

Poljoprivreda bi i te kako mogla da utiče na razvoj Srbije. Kako bismo ovu razvojnu šansu iskoristili, proizvođačima je potrebna pomoć. Mnogo puta im je rečeno da bi ta podrška mogla da stigne iz fondova EU. Ipak, do sada nijedan cent iz tih fondova poljoprivrednici nisu mogli da koriste, npr. za nabavku nove mehanizacije ili unapređenje proizvodnje.

Mehanizacija koju koriste srpski poljoprivrednici stara je i po nekoliko decenija.

Milan Baduljica, poljoprivrednik iz Kikinde kaže da ima traktor star 24 godina i da bi mu nova mehanizacija bila potrebna, a para nema.

"Imam traktor 1972. godište, drugi 1976, a ima i jedan 1984. i njega ne smemo da ugasimo, pošto moramo da ga štepamo. Potreba za novom mehanizacijom je velika, ali krediti još nisu pristupačni i velike su kamate", kaže Stojan Padejčev, poljoprivrednik iz Kikinde.

Proizvođačima bi značilo kada bi za nabavku nove opreme mogli da koriste bespovratna sredstva Evropske unije. Međutim, kako u Briselu Srbiji još nisu formalno dodelili status kandidata za EU, oni na taj novac nemaju pravo.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović kaže kada ste zemlja koja je potencijalni kandidat za članstvo u EU imate mogućnost korišćenja dve komponente IPA fondova.

"Prva je za jačanje institucijalnih kapaciteta i druga je prekogranična saradnja. Do sada poljoprivreda je koristila ovu prvu komponentu i to u širokom spektru, za suzbijanje kuge svinja, za jačanje kapaciteta nacionalne referentne laboratorije", kaže Golubović.

Procedure moraju da se poštuju

Problem je i što Srbija nema akreditovanu Agenciju za plaćanja, koja bi garantovala da se novac iz evropskih fondova pravilno koristi.

"Mi smo već krenuli u tu proceduru, neka iskustva govore da je potrebno oko dve godine za dobijanje akreditacije s tim što mi funkcionišemo u otežavajućim okolnostima u smislu da zbog krize i ograničenja zapošljavanja u državnoj upravi nije moguće tek tako obezbediti adekvatan broj zaposlenih i to automatski se odražava i na samu proceduru", kaže Ognjen Mirić iz Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.

Iz EU poručuju da će formalni problem u vezi sa statusom Srbije biti rešen, ali upozoravaju da pravila i procedure moraju da se poštuju.

Portpalog Direktorata za proširenje Evropske komisije Peter Stano, kaže da razumeju da je u vreme finansijske krize teško izdvojiti dodatni novac za zapošljavanje novih ljudi, ali ono što treba imati na umu jeste da će na svaki evro uložen sa srpske strane biti uloženo još sedam evra iz evropskih fondova, što će uticati na ekonomiju u ruralnim područjima.

"To je veoma važan i izazovan zadatak jer morate da imate isti kvalitet institucija kakav postoji u državama članicama EU", kaže Stano.

A i kada sve procedure budu ispoštovane, ne treba očekivati da će novac tek tako moći da se koristi, objašnjavaju nadležni.

Golubović kaže da se mora naći i kompanija, lokacija gde će neko da investira milion do dva miliona evra svojih para, da završi kompletan projekat zbog čega je te pare predvideo.

"Tek nakon toga podnosi dokaze da je završio i ide proces vraćanja 40-50 posto sredstava", navodi Golubovuić.

Ukoliko sve bude išlo po planu, kažu nadležni, na prva sredstva iz fondova Evropske unije proizvođači će moći da računaju tek 2015. ili 2016. godine, pa bi tada lakše mogli da dođu do nove mehanizacije i opreme.

Srbija

strana 1 od 394 idi na stranu