Kako najjeftinije zagrejati stan?

Temperature će od danas u Srbiji biti u padu, pa grejna sezona faktički tek počinje. Najjeftinije će proći oni koji se greju na drva, pogotovo ako su se ogrevom snabdeli još letos dok su bila upola jeftinija.

Najveće troškove za zagrevanje imaće domaćinstva koja koriste lož-ulje i propan butan gas. Treba reći i da je grejanje klima-uređajima povoljnije od centralnog, ali pod uslovom da imate savremenu klimu.

Da bi građani zagrejali 50 do 60 kvadrata, za drva treba da izdvoje od 30.000 do 50.000, a za ugalj od 43.000 do 46.000 dinara, i to pod uslovom da su dovoljno ogreva nabavili ranije.

Oni koji koriste lož-ulje moraće da plate neverovatnih 170.000 dinara, dok bi oni koji odluče da se greju na struju trebalo da budu oprezni ako ne žele da im računi skoče do neba.

Miloš Mitrović, stručnjak za energetiku, objašnjava za “24 sata“ da se grejanje na struju isplati samo za grejna tela koja akumuliraju toplotu.

"Potrošači se zavaravaju ako misle da kaloriferi i grejalice koji koštaju oko 2.000 dinara mogu da im donesu uštedu, jer na kraju plate znatno veće račune. TA peći, napunjene noću kada je struja jeftina, isijavaju tokom dana toplotu, dok prostorije počinju da se hlade čim grejalica prestane da radi", objašnjava on i dodaje da grejanje na TA peć košta oko 40.000 dinara ako se ona uključuje samo noću, dok cena skače za oko 20.000 dinara za one koji se dogrevaju u toku dana.

Jedan od skupljih načina grejanja je i centralno jer samo uvođenje ovog sistema košta oko 2.000 evra.

Za one koji se greju na ovaj način mesečni račun je nešto veći od 6.000, ali se on plaća svih 12 meseci u godini, pa košta više od 70.000 dinara, što ga čini jednim od skupljih vidova grejanja.

Poslednjih godina građani sve više koriste i klima-uređaje, koji su pogodniji i ekonomičniji od bilo koje grejalice. Problem sa starijim modelima klima-uređaja su niske spoljašnje temperature, kada se spoljašnji aparat ledi.

Međutim, savremeni klima-uređaji sa inverter tehnologijom (koristi kompresor s promenjivim brojem obrtaja) omogućavaju ekonomični rad i pri niskim spoljašnjim temperaturama. Samo aparati sa inverterom sigurno mogu da rade i zagreju stan i kada je spoljna temperatura ispod nule.

"Inverter reguliše rad kompresora, a samim tim i potrošnju struje, pa je rad uređaja koji ga poseduje ekonomičniji. Dve klime 'dvanaestice', sa inverterom, za šest meseci, ako jedna radi 24 sata, a druga samo 12, potroše struju vrednu više od 50.000 dinara", kaže Mitrović.

Grejali, ne grejali, plaćate isto

Kako izveštava RTS, trenutno nema zakonskog osnova da se građanima koji plaćaju cele godine, računi bar umanje. Od 58 gradova i opština, tek sedam ima mogućnost plaćanja po utrošku.

Razlike nema, isti mesečni račun za grejanje stiže i kada je napolju -20 i kada je +40 stepeni. Protekli topli dani, ponovo su pokrenuli pitanje opravdanosti takve naplate.

Prema propisima o uslovima isporuke toplotne energije, većina gradova i opština sa svojim toplanama, grejanje naplaćuju cele godine. Računaju, kažu, sve troškove na osnovu prosečnih cena energenata i temperatura.

Dejan Stojanović iz Udruženja toplana Srbije kaže da se uvek postavlja pitanje zbog čega niko ne traži povećanje cena kada se greje 24 časa dnevno i kada je napolju minus 20.

"Suština je da se cena pravi na osnovu prosečne zimske temperture koja je u zavisnosti od gradova negde na nivou 4,5 i 5 stepeni celzijusa", kaže Stojanović.

Na računu se najbolje vidi. Uzmimo stan od 60 kvadrata - domaćinstvo koje grejanje plaća paušalno cele godine mora mesečno da izdvoji oko 6.000 dinara, dok će porodica koja plaća po utrošku, za mesec kada se ne greje, platiti samo fiksni trošak, što je trećina te sume. Ušteda je 4.000 dinara. Iskustva toplana sa takvom naplatom pokazuju da može da se štedi i kad se greje.

Direktor JKP Toplana iz Šapca Milan Stošić kaže da pojedinačnom naplatom građani mogu dodatno da utiču na svoje račune.

"Tamo gde procene da ne mogu da isprate svoja dugovanja, mogu preko regulacije u svojim stanovima do smanje svoje račune. Nisu retki slučajevi da nas građani i sami zamole da dođemo u njihove podstanice i da regulišemo naše automatike kako bi racionalizovali potrošnju toplotne energije smanjenjem temperature u stanovima tamo gde se primeti da je pregrejano", kaže Stošić.

Cene mazuta i gasa su sada tržišne, i češće su promene. Recimo, posle septembarskog poskupljenja gas će od decembra biti jeftiniji, što bi moralo da utiče i na cene grejanja. Podsećamo, prema Zakonu o energetici, lokalne samouprave će svojim toplanama morati da omoguće da od januara 2015. grejanje naplaćuju po utrošku.