Dačić: Držim Bajdena za reč

Kako privući strane investitore u Srbiji pitanje je kojim se bave učesnici 13. Ekonomskog samita Srbije, koji se održava u hotelu "Metropol".

Govoreći na otvaranju samita, predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić istakao je da se mora zaustaviti negativna spirala.

"Nisam protiv zaduživanja, ako će to pokrenuti stvari. Ali ovde ni infrastrukturni projekti nisu pokrenuli ekonomiju. Vidimo da nešto tu ne valja, a ako to svi vidimo, moramo nešto da menjamo. I strani i domaći investitori", rekao je Dačić.

On je rekao da mu je potpredasednik SAD Džozef Bajden rekao da će Srbija kada dobije datum pregovora sa EU i sa svojom pozicijom biti magnet za investicije.

"Ja ga držim za reč, dajte da taj magnet počne da deluje", istakao je Dačić. Premijer je naveo da je neophodno "preći sa papira na projekte", odnosno da se ne potpisuju novi memorandumi dok se neki ne ostvare.

On je istakao da je Srbija i sada dobra za investicije, jer je stabilna, ima dobre odnose sa svima i ne preti joj destabilizacija.

"Ne preti nam destabilizacija - ni ekonomska, ni politička, ni bezbednosna. Imamo tri zadatka: ulazak u EU, pravljenje nove pozicije Srbije u svetu i ekonomiji", rekao je Dačić.

On je upozorio da je zbog visokog nivoa budžetskog deficita, zaduženosti i konstantnog pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) jasno da, ako se ne preduzmu opšte mere, može biti ugrožena finansijska i sveukupna stabilnost zemlje i da može doći do procesa "koje niko neće moći da kontroliše".

Premijer Srbije je ocenio da su nove ekonomske mere vlade preduslov za zaustavljanje ekonomskog sunovrata.

Premijer Srbije je naveo da se Vlada suočila sa mnogim teškim pitanjima na koje nije bilo lako odgovoriti, a među njima su Kosovo, brzina i mogućnost pridruživanje EU, kao i težina i dubina ekonomske krize.

"Mogli smo da ostavimo to nekoj sledećoj vladi, ali Srbija nema vremena za odlaganje. Zalaganje za početak pregovora sa EU je važno kako za Srbiju, tako i za region i to cela Evropa treba da podrži. Odnosi na Balkanu nikada nisu bili bolji. Ova vlada je stala iza želje da se Srbija postavi na zdrave noge", rekao je Dačić.

Srbija bi, prema njegovim rečima, mogla da privuče investicije u oblasti energetike, infrastrukture, poljoprivrede, IT i autoindustrije.

Govoreći o finansijskim i ekonomskim problemima sa kojima se zemlja suočava, premijer je ukazao da je naveći problem nezaposlenost, budući da je stopa nezaposletnosti 23 odsto, a posebno je visok procentat nezaposlenosti mladih, kojih je više od 50 odsto.

"Da bi se povećala stopa zaposlenosti sigurno da se mora sprovesti finansijska i ekonomska konsolidacija, ali tu je bitan i onaj drugi deo koji se tiče Ministarstva privrede - a to znači pojednostavljivanje procedura, promene zakona i stimulisanje privrednog rasta. Bez rasta nikakve mere ne mogu da pomognu", istakao je premijer Srbije.

Zato je vlada, dodao je, odlučno stala iza želje da stabilizuje srpsku privredu i obezbedi finansijsku i ekonomsku konsolidaciju, što je preduslov za zaustavljanje "ekonomskog sunovrata" koji smo imali u Srbiji.

Ekonomski samit u hotelu Metropol (Tanjug)

Dačić je rekao da je reč o sunovratu govore podaci da Srbija ima 65 odsto BDP-a u odnosu na 1989. godinu, da je stopa zadužnensoti od oko 60 odsto BDP-a, da je došlo do drastičnog porasta stope nezposlenosti, kao i broja izdržavanih lica koji se približava broju radno aktivnih.

"To stvara teškoće u funkcionisanju države i stvara probleme sa likvidnošću", ukazao je srpski premijer ističući da je u proteklim godinama najveći pad aktivnosti zabeležen u realnom sektoru, odnsosno industrijskoj proizvodnju.

"Ovo je period deindustrijalziacije zemlje, a ekonomisti vole da kažu a kada tome dodamo visoku stopu budžetskog deficita, zaduženost i konstantni pad BDP-a onda je jasno da ako se ne preuzmu oštre mere Srbija može da dovede u pitanje sveukupnu stabilnost", rekao je Dačić.

Zato Srbija mora, kako je naglasio, da vodi računa o nivou zaduženosti zemlje u vremenu kada je, kako je rekao, moderno i najlakše podizati kredite.

"Ali i to ima svoje granice i zato smo se dogovorili da preispitamo sva zadužnivanja koja su najavljivana u narednom periodu", naveo je Dačić.

Vlada je, kako je ukazao, ušla u proces donošenja teških odluka, a oni koji je vode to su činili nerazmišljajući o svom rejtingu i politčkoj budućnost.

Na Samitu učestvuje i bivši premijer i ministar finansija Mirko Cvetković koji je ocenio da su nove ekonomske mere Vlade nedovoljne i zakasnele najmanje godinu dana.

Da više ne propuštamo prilike

Na Ekonomskom samitu učestvuje i ministar privrede Saša Radulović, koji je najavio da će u petak održati konferenciju Restart, na kojoj će biti izneti svi podaci vezani za javna preduzeća i prezentovane sve "lične karte" tih preduzeća koje su dosad prikupljene.

Saša Raduloviæ na Ekonomskom samitu (Tanjug)

Ministar privrede je rekao da i posle mesec i po dana od kada je zatražio "licne karte" preduzeća nije dobio sve tražene podatke i da će njegovo ministarstvo nastaviti da radi na tome.

Preduzeća u restrukturisanju, dodao je, zajedno sa onima u portfoliju Agencije za privatizaciju, ima 605, sa više od 100.000 zaposlenih.

Kako je istakao, problemi tih preduzeća, ne rešavaju se već više od 10 godina i Srbija taj teret više ne može da izdrži.

Kako je Radulović istakao, preduzeća u restruktuiranju će ubuduće od države dobijati pomoć koju budu tražili, ali će morati da daju sve podatke o poslovanju, imovini i obavezama.

"Da bi dobili pomoć moraće da sednu zajedno sa nama da napravimo program restrukturiranja i da se taj program sprovodi", naglasio je on.

Prema njegovim rečima, Svetska banka je procenila da Srbiju izdvajanja za preduzeća u restrukturiranju koštaju 750 miliona dolara godišnje, te da zato to mora da prestane.

"Nikada nismo propustili priliku da propustimo priliku. Nadam se da više neće biti tako. Da bi se promenilo stanje, prvo mora da se promeni država. To ne odgovara nekim ljudima", rekao je Radulović.

Ekonomski samit u hotelu Metropol (Tanjug)

On je kazao da će Srbija poštovati sve obaveze koje je preduzela u vezi subvencija za otvaranje novih radnih mesta, ali da će tražiti da i investitori ispune uslove na koje su se obavezali.

Kako je rekao ministar privrede, Agencija za strana ulaganja (SIEPA) je do sada davala subvencije iako investitori nisu ispunili sve obaveze.

"Novac poreskih obveznika se trošio bez kontrole. Nama treba zdrava država i zdrava ekonomija bazirana na profitu. Za to su nam potrebne reformske mere, poručio je ministar.

On je podsetio da je u toku izrada četiri zakona kako bi se poboljšalo privredno okruženje - zakon o radu, privatizaciji, planiranju i izgradnji i o stečaju.

Radulović je istakao da država uspostavlja novi mehanizam podrške privredi koji će biti zasnovan na zdravim osnovama.

"Srbija se nalazi na raskrsnici i finansije i ekonomija su u velikim problemima, ali to ne mora biti loše, jer to može biti novi početak i postavljanje ekonomije na zdravim osnovama", kazao je ministar.

Govoreći o problemu banaka da naplate kredite, Radulović je naveo da se mora pronaći rešenje da se problematični krediti restrukturiraju, a da je jedan od načina da se menja dug za kapital, kao što se to radi u svetu.

Vlada izašla u susret investitorima

Vlada je objavom novog seta ekonomskih reformi izašla u susret investitorima i ima njihovu punu podršku, izjavio je danas predsednik Saveta stranih investitora, Frederik Koen.

Frederik Koen (Tanjug)

Koen je istakao da će strani investitori ostati pouzdan partner Vladi u obezbeđivanju produktivnog i stabilnog privrednog okruženja u Srbiji.

On je istakao da su najbitniji preduslovi za pospešivanje ekonomskog rasta i aktivnosti investitora - održivost i izvodljivost.

"Dugogodišnji investitor mora da ima poverenja u zemlju u koju ulaže i mora da zna da može da napreduje", rekao je Koen.

On je dodao da investitori žele da obezbede dugoročan biznis za šta je neophodna stabilna investiciona klima.

Koen je naveo da investitori već više godina daju preporuke za ostvarenje tog cilja.

Ekonomski samit u hotelu Metropol (Tanjug)

Kako je precizirao, postoji pet preporuka među kojima su vodeće - održivost, makroekonomska stabilnost i sistemske reforme koje obuhvataju strukturne reforme penzionog sistema, modernizaciju obrazovanja, suzbijanje korupcije i reformu pravosudnog sistema.

Sledi reforma politike zasnovane na odgovarajućoj strategiji i sprovođenju privatizacije do kraja, uključujući i modernizaciju javnih preduzeća, dodao je Koen.

Među preporukama je i harmonizacija domaćih sa propisima EU jer, kako je naveo Koen, tek tada se može očekivati veći obim direktnih stranih investicija.

Na kraju treba obezbediti i snažne institucije koje mogu da sprovedu sve pobrojane mere, kazao je Koen.

On je najavio da će do kraja meseca biti objavljena bela knjiga gde će biti ponovljene sve ove preporuke.

Ekonomska stabilnost prioritet za EU

Šef delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport izjavio je da Srbija ulazi u novu fazu u procesu pristupanja Uniji i da ima priliku da ubrza taj proces.

Majkl Devenport (Tanjug)

Obraćajuži se učesnicma Ekonomskog samita, Devenport je podsetio da je Evropski savet 28. juna, odlukom o otvaranju pristupnih pregovora sa Srbijom prepoznao ogroman napredak koji je Srbija ostvarila u sprovođenju kopenhaških kriterijuma.

Evropska unija, prema njegovim rečima, očekuje da Srbija uspostavi tržišnu ekonomiju koja funkcioniše i koja će biti sposobna za suočavanje sa konkurencijom u EU.

Devenport je ocenio da je ohrabrujuće to što u Srbiji postoji svest o ozbiljnosti ekonomske situacije i podsetio da je Vlada nedavno najavila fiskalnu konsolidaciju i smanjenja budžetskih troškova.

"Izazov će biti sprovođenje tih mera, posebno kada je reč o smanjenju subvencija i rashoda", rekao je on, dodajući da paket mera treba da bude praćen strukturalnim reformama.

Govoreći o predstojećem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, koji treba da bude objavljen 16. oktobra, Devenport je rekao da će prioritet biti ekonomska stabilnost, upravljanje privredom i izgradnja institucija i da će EU podržati svaki korak u tom pravcu i nastaviti da sarađuje sa Vladom Srbije na sprovođenju projekata i programa u okviru IPA fondova.

MMF smatra da su mere mogle biti ambicioznije

Šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Daehaeng Kim ocenio je danas da su najavljene ekonomske mere Vlade Srbije dobre, ali da su mogle biti ambicioznije.

Daehaeng Kim (Tanjug)

"Bitno je da je unutar vlade usaglašno da je zemlji potrebna fiskalna kosolidacija", rekao je Kim na Ekonomskom samitu u Beogradu.

Prema njegovim rečima, mere su dobre, ali bitno je sprovesti ih i to na način koji uliva poverenje.

"Srbiji je pre svega potreban održiv rast, a stabilni makroekonomski uslovi su preduslov za to", naglasio je Kim.

Fiskalna konsolidacija, strukturalne reforme i nastavak fleksibilnog kursnog režima su tri elementa koji se međusobno dopunjavaju i koji su Srbiji neophodni u ovom trenutku.

Fiskalna konsolidacija, insistirao je on, od suštinskog je značaja, a za njeno sprovođenje potrebna je bolja naplata poreza i borba protiv sive ekonomije, a sa druge strane, smanjenje potrošnje i izdvajanje za subvencije koji su u Srbiji jako visoki.

Kao neophodne mere unutar strukturnih reformi, Kim je naveo reforme penzionog sistema, javne uprave, javnih preduzeća i obazovanja.

Da bi se izbegao negativni uticaj, takođe je potrebno preduzeti neke mere, između ostalog, diversifikovati tržište, liberalizovati tržište rada, smanjiti biroratiju i propise, poboljšati upravljanje u korporativnom smislu i osigurati da država manje utiče na privredu, dodao je šef kancelarije MMF-a u Srbiji.

Mere su prvi pozitivan korak

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je na Ekonomskom samitu da mi svetu ne možemo da ponudimo revolucionarne stvari, ali da su ove mere prvi pozitivan korak.

"Ne mislim da je rešenje promena monetarnog sistema, što ne znači da nema prostora za prilagođavanje, a to se odnosi na referentnu kamatnu stopu koja je i dalje visoka", rekao je on.

"MMF jeste grešio, to su i oni priznali, ali naš problem je i zbog toga što nismo dovoljno slušali MMF. Ali obrni-okreni sami smo krivi za naše probleme", ocenio je Vučković.

On kaže da privrednog rasta ni sledeće godine neće biti ili će biti veoma mali, ali da ne bi bilo dobro da za to neko optuži nove mere jer bi i bez njih rast izostao.

"Deficit će i dalje ostati šest odsto BDP-a, a da nije mera bio bi osam odsto", rekao je Vladimir Vučković.

Džaba višnje na torti ako nema torte

"Efekti vladinih mera za fiskalno prilagođavanje iscrpeće se za deset do dvanaest meseci ako ne bude strukturalnih reformi ", rekao je predsednik ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

Prema njegovim rečima, država mora da reformiše javni sektor ali to će biti teže nego prošle godine jer je "deo municije već potrošen". Kako je reka, arsenal mera na prihodnoj strani, osim povećanja niže stope PDV-a, već je iskorišćen prošle godine i nema više prostora za povećanje poreza.

Vlahović upozorava da se ne mogu u kratkom roku menjati porezi i doprinosi na rad, jer bi to donelo novu makroekonomsku nestabilnost. Kako je istakao, takve mere su lepe želje ali nisu realne.

Govoreći o problemu javnih preduzeća Vlahović hvali to što se sada u javnosti spominje i reč "privatizacija" osim dosadašnje" restruktuiranje", što znači da postoji i politčka volja da se ta preduzeća dovedu u red bez obzira što se ranije nije razmišljalo o njihovoj prodaji.

"Džaba višnje na torti ako nema torte, odnosno džaba subvencije ako nemate privredni rast, privredni ambijent", konstatuje Vlahović i dodaje da Srbija više nema šta da založi za nove kreditne linije.

Vlahović je zaključio da je dobro što je vlada shvatila da zaduživanje više nije moguće , jer bi brzo usledio bankrot.