"Zbog GMO ćemo gubiti milijarde"

Srbija bi, ukoliko bi usvojila novi Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) i dozvolila uvoz takvog semena, godišnje beležila gubitke od bar pola milijarde evra, ocenjuje Ševarlić.

Gubici u tom iznosu beležili bi se samo po osnovu pet poljoprivrednih proizvoda - kukuruza, soje, uljane repice, krompira i paradajza, i razlika u ceni između genetski modifikovanih proizvoda i onih koji to nisu, kazao je Ševarlić Tanjugu.

On je kao primer naveo da tona GM soje košta 90 evra, dok za istu količinu soje koja nije genetski modifikovana, a koja je dominantna u našoj proizvodnji, treba izdvojiti 120 evra.

Takođe, treba računati i na posledice gašenja naše semenske industrije koja je najprofitabliniji deo našeg agrobiznisa i gubitka tržišta za plasman naše semenske robe i sadnica na tržištima drugih zemalja, podvukao je Ševarlić.

"Po nezvaničnim informacijama, novi Zakon, koji će biti daleko tolerantniji prema GMO je pripremljen, nažalost za poljoprivredu i potrošače u Srbiji, i na njihovu štetu", tvrdi Ševarlić.

Ševarlić je istakao da je za njega i potpuno iznenađujući stav poslanika u Skupštini Srbije da odbiju uključivanje u dnevni red prethodnog zasedanja narodne skupštine predloga da se donese deklaracija o moratorijumu uvoza, prerade, prometa i plasmana genetski modifikovanih proizvoda u Srbiji za narednih 10 godina.

"Posebno zabrinjavajuća činjenica za mene je da su poslanici iz preko 80 opština i gradova, među kojima su Beograd i Novi Sad, sa čijih teritorije ima dve trećine poslanika u republičkoj skupštini, potpuno zanemarili deklaracije protiv GMO koje su usvojile skupštine opština i gradova u kojima žive", dodao je Ševarlić.

On je istakao da je takve dokumente usvojilo već osam zemalja članica Evropske unije, kada je reč o zabrani uzgoja, kao i da je Švajcarska usvojila moratorijum do 2017. godine.

Posebno treba imati u vidu izvozno raspoložive resurse u poljoprivredi Srbije i učešće poljoprivrede i prehrambene industrije u strukturi bruto-domaćeg proizvoda (BDP) i u spoljnotrgovinskom bilansu Srbije, napomenuo je Ševarlić.

On je podsetio da u svetu odavno postoje upozorenja o potencijalnoj štetnosti GMO, posebno od prošle godine kada su saopšteni rezultati dvogodišnjeg istraživanja eksperimentalne ishrane pacova GM kukuruzom.

"Naše stanovništvo očigledno nije dovoljno obrazovano niti informisano o mogućim posledicama, a dosadašnje toleratno ponašanje nadležnih državnih organa prema ilegalnom uzgoju GM soje na našoj teritoriji takođe govore o praktično izvesnom stvaranju atmosfere postepene legalizacije GMO", zaključio je Ševarlić.