"Današnje mere će više da bole"

Postepeno smanjenje subvencija a potom i potpuno ukidanje je u nadležnosti ministarstva privrede i taj paket mera neće biti danas predstavljen.

Paket sa kojima će Vlada izaći danas u javnost više će da boli, kaže Pavlović profesor Fakulteta političkih nauka eogradskog univerziteta i savetnik u Ministarstvu privrede.

“Dosta je komplikovano, uvek je jednostavnije napraviti jedan korak nego dva, politika vlade je dosta kontrainiutivna. Iako je komplikovanija, imate dva paketa mera, sa jedne strane stežete potrošnju, sa druge strane oslobađate resurse da privrednici mogu da ih koriste. Više će da boli ono što se usvoji danas, jer tu samo stežete potrošnju. Svi će imati manje sredstava, privrednici će imati manje novca, agregatna tražnja će morati da padne, i verovatno će biti sve nezgodno za BDP za koji se očekuje da treba da poraste”, rekao je Pavlović gostujući u Kažiprstu na B92.

Mi smo sličnu stvar uradili pre godinu dana, podseća Pavlović. “Ograničili ste rast plata i penzija u javnom sektoru, odnosno rasle su sporije od rasta inflacije, podugli smo PDV sa 18 na 20, i sada smo u goroj situaciji nego pre godinu dana. Ponavlja se ista stvar. Deficit je veći nego što je planira, javni dug je veći iako je sve rađeno da se taj dug zaustavi”, navodi Pavlović.

Rast koji se očekuje je zanemarljivo mala, a prihodi države su opali. To je zato što sa druge strane država nije “negde popustila” odnosno nisu ukinuti nameti na rad, da bi taj novac mogao da se iskoristi, navodi Pavlović. Na pitanje zašto se sprovode reforme, slične kao one od pre godinu dana, koje su se pokazale kao neuspešne, Pavlović navodi da Ministarstvo ima svoj stav, ali nije suvereno u odlučivanju.

“Sada je prihvaćeno da se ovo uradio kao prvi korak da bi se kasnije uradilo nešto drugo. Ovaj korak ne spada u ministarstvo privrede samo, sada postoji konsenzus za ovom reformom, koja je veoma slična kao ona koja je rađena pre godinu dana”, kaže Pavlović, i potvrđuje da ministar Krstić delimično radi ono što je Dinkić radio. Na pitanje zar nije upravo zato Dinkić otišao iz vlade, Pavlović odgovara:

"Ne mora da znači da je zbog ovoga napusio Vladu, ministar, i ja sam prihvatio da budemo deo te vlade zato što verujem u taj drugi deo reforme koji sledi".

Postepeno smanjenje subvencija a potom i potpuno ukidanje je u nadležnosti ministarstva privrede i taj paket mera neće biti danas predstavljen.

"Ceo sistem deljenja subvencija je takav da podržava loša preduzeća, postoji ministar ili neki organ koji određuje proizvoljno kome da idu subvencije. Međutim, ako je preduzeće uspešno, njemu one ne trebaju i treba ih ukinuti. S druge strane, ako su davane lošim preduzećima, ona jednostavno moraju da se ugase, moraju da dođu u nadležnost nekog ko je sposoban", rekao je Pavlović.

Pavlović kaže da je važno da i poslodavci i radnici razumeju u čemu je poenta.

“Poenta je kada ste vi poslodavac, svaki radnik je trošak. Ako vas on previše košta, vi gledate, da li je dobit od njegovog rada veći od troška koji on stvara. Ako je dobit veća, prijavi će ga. Ako je šteta veća, onda on ide u crno tržiše, plaćaće ga na crno. Pretpostavlja se da oko pola miliona ljudi radi na crno. Država je uskraćena za taj novac. Ako spustite poresko opterećenje, i spustite doprinese za te radnike tako da je njemu postaje skoro svejedno da li će on da ga prijavi ili ne, ili mu stvarate veću korist da ga prijavi, onda ga vi prevodite iz crne u belu zonu”

On navodi da onda dolazi do porasta zaposlenosti, veći broj radnika plaža doprinose i uplaćuje u PIO fond, a poslodavci imaju više novca. To je indirektna subvencija.

“To je daleko bolji način nego da delite subvencije, kao do sada, gde ministar sa kesom para deli onima koji misli da su mu bliski”, kaže Pavlović.

On dodaje da ako za godinu dana ne dolazi do sniževanja poreske stope na radnu snagu, završićemo sa još većim javnim dugom. “Čak i ako ne uvećamo potrošnju, ako se smanji do one mere kako se planira. Ako se smanji BDP i mi proizvedemo manje nego što smo planirali, onda će ta količina potrošnje da predstavlja veći deficit nego što je planiramo. Ove mere koje danas usvaja vlada, ne vidi se odakle će da dođe privredni rast. Indirektno subvencionisanje sa smanjenjem poreza se stvara mogućnost da se pospeši privredni rast. On dolazi kada ljudi imaju dovoljno novca da mogu da ga prevedu sa crnog na belo tržište rada”, kaže Pavlović.

Pretpostavljam da kada se bude videlo da ove mere ne daju rezultate, da će se onda videti da je potrebno da se manji porez, dodaje Pavlović i kaže da on ne može da zna kada će to da se desi. “Nemam kristalnu kuglu, ne mogu da vam kažem da li je to u januaru, ili martu sledeće godine. Nema ministar finansija ništa protiv toga, pitanje je samo dinamike kako će se šta uraditi. Veliki je pritisak da se što pre uradi što više, i onda se prvo radi ovo što je lakše”, kaže Pavlović.

On govori da ovakav sistem subvencija podstiče da se preduzeća ne trude, pošto znaju da će dobiti pomoć ako propadnu.

“Ceo sistem je takav da podržava loša preduzeća. Postoji ministar ii neki organ koji određuje proizvoljno kome da ide subvencija. Sa subvencijama je problem da ako je preduzeće uspešno njemu ne treba subvencija. Sve subvencije, sve koje su tako davane mogu da se ukonu. Ako je loše preduzeće ono treba da se ugasi, da bi resursi bili iskorišćeni. Moraju da dođu u nadležnost nekog ko je sposoban”, kaže Pavlović.

Pavlović je kao primer naveo Jat i Železnice Srbije koje se godinama subvencionišu a njihov rad je sve gori.

"Kada vi znate da će neko da vam pogleda kroz prste vi nemate strah od propasti a strah podsticajna snaga svagog preduzeća", objašnjava Pavlović.

Vi pravite kalkulaciju da ne morate da se trudite.

“Imamo Fond za razvoj koji raspolaže sa preko dve milijarde evra za subvencije. Znate koliko je od te dve milijarde nenaplativo? 60 posto. Ti krediti nikada neće biti vraćeni, oni su nenaplativi. Vi ste proćerdali pare jer ta preduzeća ne mogu da vrate pare. Imate Siepu, vi nemate evidenciju da li su te subvencije bile uspešene, da li ta preduzeća posluju sa profitom ili ne”, navodi Pavlović.

Stav ministarstva je da subvencije treba da se smanjuju dok se povremeno ne ukinu. Politika je da se ide ka ukidanju subvencija, a državne agencije da se takođe ukinu, navodi Pavlović.

U javnom sektoru imamo drugi problem, ne samo kod njih, nego i kod preduzeća koja čekaju privatizaciju.

“Sva preduzeća koja treba da se privatizuju moraju da dostave lične karrte. Na ličnoj karti možete da vidite kolika je masa plata ali ne možete da vidite ko koliko dobija. Ili možete da vidite koliko nekretnina ima neko preduzeće, ali ne i koje su. Obaveštavamo javnost o tim informacija, javnost mora da zna sa čim raspolažu Javna preduzeća. Recimo Skloništa Srbije imaju ogroman prostor koji zvrji prazan. Iz lične karte će se to videti. neka preduzeća su već dostavili lične karte. Neke više neka manje, u nekom trenutku akda bude jasno ko hoće i ko neće da sarađuje, onda će se sprovesti određene mere. Rukovodioci koji neće da sarađuju, biće smenjeni”, navodi Pavlović.