Kako do milijarde za srpski agrar?

Da bi to se to ostvarilo, potrebni su odgovarajući projekti.

Srbija je trenutno u postupku akreditacije za IPARD, odnosno u fazi formiranja tela koje će biti u sastavu Ministarstva poljoprivrede i koje će voditi ceo projekat, piše Agrobiznis magazin.

Kao kandidati za članstvo u EU, sve zemlje su dobijale bespovratna sredstva koja IPARD odobrava za projekte čiju realizaciju garantuju akreditovane agencije koje ih odobravaju, prate i isplaćuju novčana sredstva nakon realizacije projekta.

Drugim rečima, period od 2014. do 2020. godine biće presudan za ovu fazu razvoja srpske poljoprivrede ukoliko zemlja bude odmah počela sa korišćenjem ovog Fonda.

Kako se navodi u tekstu, mogućnosti su velike, ukoliko napravimo tačnu projekciju ulaganja u poljoprivredu sa kandidovanjem projekta u narednih sedam godina.

Plan o projektima utroška novca za taj period neće moći mnogo da se menja ni po količini sredstava, niti po strukturi utroška (stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo, ribarstvo, ruralni turizam), jer se kao takav usvaja u institucijama EU i u toj visini planira do 2020. godine.

Stanje poljoprivrede u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou - saglasni su i domaći i evropski stručnjaci, zbog čega je neophodno konkurentnost sprske poljoprivredne proizvodnje, i kvalitet i kvantitet podići na mnogo viši nivo od sadašnjeg. Po proizvodnji mleka Srbija je na dnu evropske lestvice, iznad Albanije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Proizvodnja voća ne zadovoljava ni sortimentom, ni kvalitetom, a ni količinom, jer mali, usitnjeni posedi uz minimalnu agrotehniku ne donose velike prinose i neće doneti zemlji neophodna devizna sredstva od izvoza.

Proizvodnja u ratarstvu takođe zaostaje za evropskim prosekom, jer se ne primenjuje puna agrotehnika, što zbog neznanja domaćih farmera, što usled nedostatka novca za ulaganje u proizvodnju i skladišta.

Prerađivačka industrija, zbog male primarne proizvodnje, ne može da se razvija željenom dinamikom, zbog čega izostaju i strana ulaganja u prerađivačke kapacitete.

Generalno, mi nemamo šta da ponudimo svetskoj pijaci, a poznato je da se najveće zarade ostvaruju izvozom prerađevina (gotovih proizvoda), a ne sirovina i polufabrikata, upozoravaju stručnjaci.

Slična je situacija i sa ruralnim (seoskim) turizmom i organskom proizvodnjom koja je u samom začetku, iako imamo uslove da u toj oblasti budemo vodeća zemlja regiona.

Da bi se takvo stanje promenilo, neophodna je jasna strategija razvoja poljoprivrede, u čijoj izradi moraju učestvovati fakulteti, instituti, savetodavne službe, ali i evropski stručnjaci čija se znanja i iskustva mogu primeniti, imajući u vidu specifičnosti našeg podneblja i mogućnosti za proizvodnju.

Tu strategiju je neophodno definisati što pre, kako bi Srbija mogla iskoristiti IPARD fondove EU, zaključuje se u tekstu Agrobiznis magazina.