Stari Merkator:Svedok naše propasti

Beograd -- Stari Merkator je od mesta elitne trgovine i kulture, danas postao sumnjivi buvljak, preporučljiv za izbegavanje u kasnije noćne sate.

Izvor: BIF, Privredni pregled
Podeli

"Sećam se da je u prvih nekoliko godina u samoposlugu Merkatora svakodnevno avionom dopreman specijalan hleb iz Slovenije i sveža hrana“, kaže pisac i građanin Novog Beograda Mihajlo Pantić. Danas je Stari Merkator pravo ogledalo naše aljkave tranzicije.

"Stari Merkator bio je, uz Fontanu, zgradu SIV-a, Centralnog komiteta komunističke partije i hotela Jugoslavija jedna od retkih prepoznatljivih tačaka Novog Beograda iz njegove socijalističke faze. Otvoren je, kao reprezentativno mesto, sa bioskopom, hotelom, supermerketom i nizom izvanredno snabdevenih prodavnica početkom sedamdesetih godina prošlog veka, i ubrzo je postao važan prostorni orijentir, obeležje kraja Novog Beograda koji izlazi na Dunav i graniči se sa Zemunom.

Govrilo se, a i danas se govori: to je kod starog Merkatora, živim kod starog Merkatora“..., počinje priču za Privredni pregled Mihajlo Pantić, profesor Filološkog fakulteta, stanovnik Novog Beograda, koji mu je česta inspiracija za priče.

Danas je u starom Merkatoru jedino u pošti, na pijaci i u pekarama uvek gužva. U tržnom centru prodavci nameštaja, garderobe, obuće, kladionice, par kafića se naizmenično otvaraju i zatvaraju, a iz stare pržionice kafe se i dalje oseća miris vruće, sveže pržene kafe. U hodnicima sumnjiva lica koja tu često spavaju i piju, psi lutalice i prljavština. Svi prodavci godinama na istom mestu, jedino se ispred Merkatora smenjuju lica.

Na kartonima se mogu kupiti svakakve sitnice, stara roba i ponešto od nakita. Za vreme letnje sezone na improvizovanim tezgama mogu se naći lepeze, šeširi, kupaći kostimi, a često se organizuju i male sajamske manifestacije u okviru kojih se može pazariti med, etno-roba i drugi domaći tradicionalni proizvodi.

"U bioskopu Jugoslavija koji je imao i malu pozorišnu scenu igrali su premijerni filmovi, gostovala pozorišta, povremeno držani koncerti poznatih grupa i održavane razne svečane akademije i radionice. U poslednjoj, morbidnoj deceniji prošlog veka, pločnik ispred Merkatora, uzduž bulevara, bio je jedna od najvećih beogradskih buvljih pijaca, točionica švercovanog benzina i menjačnica pod otvorenim nebom. Svet je činio sve da se snađe i preživi, bile su to godine kojih se nerado sećam“, kaže Pantić.

Prema njegovim rečima, pre tog vremena je u starom Merkatoru bilo svega.

"Prodavnica nameštaja, konfekcije, kućnih aparata, tekstila i metražne robe, hrane i pića, konditorija, obuće, zatim apoteka, pošta, frizerski salon - u stvari, bio je to pravi socijalistički mol, tržno-kulturni centar u kojem se mogla kupiti najkvalitetnija roba iz svih delova nekadašnje Jugoslavije“, navodi pantić i dodaje da je Merkator otvaranjem ovog tržnog centra doneo duh Slovenije u Beograd.

"Slovenačka roba, od tehnike do hrane i vina smatrana je u ono vreme za najkvalitetniju. Sećam se da su u prvih nekoliko godina u samoposlugu Merkatora svakodnevno avionom dopremani specijalni hlebovi iz Slovenije i sveža hrana. Tržištem sokova carevao je Fruktal, majonezi, sosovi i začini slovanačkih proizvođača prednjačili su u kvalitetu. Ali Novi Beograd ima jednu lepu osobinu -asimilaciju različitosti, pa je Merkator s vremenom počeo da liči na sva druga trgovinska mesta. Posle se sve srozalo“, kaže Pantić, uz opasku da je stari Merkator bio i mesto elitne kulture.

"Znao se red u njemu, današnjim rečnikom kazano imao je prepoznatljiv koncept i visok renome. Danas je Stari Merkator konfuzan, pravo ogledalo naše aljkave tranzicije koja predugo traje. Ali je, pravde radi, i pun autentičnog života mada je neuređen, oronuo, pauperizovan, liči na buvljak pod krovom“.

U Beogradu danas postoji bezbroj kineskih, italijanskih i drugih restorana, ali ne i slovenačkih. Profesor Filološkog fakulteta seća se čuvenog restorana „Pri Majolka“.

"Kao mladići ponekad smo odlazili tamo, točeno je „Zlatorog“ pivo. Svi veliki gradovi sveta imaju u svojoj gastronomskoj karti nizove najrazličitijih nacionalnih restorana. Danas je ponuda ogromna i ne znam koliko bi takav restoran bio prihvaćen. Ukoliko bi uspeo da izdrži konkurenciju, svakako da bi bilo lepo imati ga u Beogradu, u kojem se tradicionalno dobro jede, to kažu svi koji ga posete“.

Na pitanje šta bi moglo da se spase, a šta promeni ili doda, da bi Stari Merkator vratio nekadašnji sjaj, Pantić kaže da nije pristalica povratka na staro.

"Da parafraziram Branka Miljkovića, pada samo ono što je iznutra sklono padu, pa ako se urušila stara zemlja sa njom su urušene i njene vrednosti i simboli. Treba obnoviti postojeće građevine, osmisliti održive sadržaje, uvesti više reda i čistoće, a posle će već sama svakodnevnica doneti najbolja rešenja. Najvažnije je da ljudi vole to mesto, imaju naviku dolaženja i obavljanja raznih poslova, dakle, ima se odakle početi. Bez ljudi ne vredi nikakva vizija“, zaključuje profesor Pantić.

Srbija

strana 1 od 306 idi na stranu