Kraj jeftinom zaduživanju

Srbija će morati da preispita svoju politiku zaduživanja, a na to će je naterati sve veća cena kapitala na međunarodnom tržištu, piše beogradski list Politika.

Vreme jevtinih kredita je prošlo pa kreatori fiskalne politike i te kako moraju da se zamisle kako će ubuduće da finansiraju javni dug.

Drugačije rečeno, ministar finansija više neće moći da kaže da se zadužuje kako bi stari i skuplji zajam vratio trenutno povoljnijim.

Srbija je, inače, u prethodne tri godine prodala evroobveznice na međunarodnom tržištu za 3,5 milijardi dolara.

Zoran Petrović predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke kaže za Politiku da su kamate na dug na međunarodnom tržištu dramatično porasle u vrlo kratkom vremenu.

"Pitanje je kako bi naša država danas izašla na svetsko tržite kapitala da se finansira. Početkom ove nedelje obveznicama srpskog duga, koje dospevaju 2021. godine trgovalo se na nivou od 7,2 odsto, a početkom maja ove godine cena tih hartija bila je na nivou od 4,4-4,5 odsto. Dugoročno finansiranje sa takvim kamatnim stopama, svaku zemlju vodi u značajne probleme, što u suštini znači da će država u narednom periodu morati manje da troši", upozorava Petrović.

Direktor ove banke kaže da smo u prethodne tri godine mogli da pozajmimo toliko puno samo zahvaljujući tome što su FED (američke Federalne rezerve) i Evropska centralna banka vodile vrlo relaksiranu politiku.

Sada su, međutim, zaoštrili, monetarnu politiku što je dovelo do toga da su danas na sekundarnom tržištu dugova prinosi dramatično porasli.

Petrović ukazuje na globalne rizike, koji mogu pogoditi i Srbiju.

Za sada se radi samo o najavi šefa američkih Federalnih rezervi (FED), da razmišljaju o tome da postepeno smanjuju program kupovine obveznica, koje mesečno iznosi 85 milijardi dolara. Radi se o dugoročnim obveznicama vezanim za stambene kredite koje emituje američki trezor, i na taj način FED pokušava da održava kamatne stope na niskom nivou.

"Sama najava eventualnog i postepenog izlaska iz tog programa, imajući u vidu procenjena kretanja američke ekonomije, dovele su do pravih turbulencija na svetskim berzama, kako na berzama akcija, tako i na tržištima obveznica", kaže Petrović.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da će pogoršanje na međunarodnom tržištu više pogoditi Srbiju nego druge zemlje.

"Visoko smo zaduženi i udeo fiskalnog deficita u javnom dugu nam je među najvećima u Centralnoistočnoj Evropi. Pri tom nema jasnog plana kako da se minus u državnoj kasi smanji sa sadašnjih pet, šest odsto BDP-a, na jedan ili dva odsto. U poslednjih godinu dana iskoristili smo period da skuplje zajmove zamenimo jevtinijim, ali sada moramo da računamo na skuplje zaduživanje", kaže Arsić koji dodaje da nam preostaje da se uzdamo u povoljne zajmove međunarodnih finansijskih institucija.

Ekonomista Vladimir Krulj kaže da najava guvernera američkog FED-a Bena Bernankea da bi američka centralna banka mogla da smanji subvencije američkoj privredi, budući da je ona pokazala znake oporavka, doprinela jačanju dolara u odnosu na druge valute.

Dugoročno bi to moglo da ojača dolar posebno u odnosu na evro, budući da je evrozona u ovom trenutku još uvek u velikoj krizi.

"Takvo kretanje moglo bi da dovede do poskupljenja zaduživanja u dolarima na međunarodnom tržištu, zbog jačanja tražnje za američkom valutom, što delimično pogađa i našu zemlju. Srbija zbog loše situacije sa stanjem javnog duga nema puno prostora za dalja zaduživanja, već samo za eventualno refinansiranje postojećih dugova, po povoljnijim uslovima", smatra Krulj.

"Isto tako, treba očekivati da će dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu sa EU doprineti jačanju kreditnog rejtinga Srbije, što Srbiji može doneti nešto bolje uslove za zaduživanje od aktuelnih, koji su opet u skladu sa ekonomskim performansama naše ekonomije. Naravno, nosioci ekonomskih vlasti moraju pažljivo da prate kretanje na međunarodnom tržištu kapitala, kako bi na pravi način procenili u kojim valutama bi bilo najbolje se zaduživati u aktuelnom trenutku, jer će na primer vrednost evra zavisiti i od brzine rešavanja krize u evrozoni", kaže on.

U svakom slučaju, i u narednom periodu naša zemlja mora veoma oprezno da se zadužuje, jer će uslovi za zaduživanje za Srbiju i dalje biti prilično nepovoljni, što je posledica našeg niskog kreditnog rejtinga, smatra Krulj.