Izvoz Srbije porastao 24 odsto

Spoljnotrgovinski deficit Srbije je zahvaljujući bržem rastu izvoza od uvoza smanjen za 20,7 odsto i na kraju aprila 2013. godine iznosio je 1,7 milijardi evra, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Pokrivenost uvoza izvozom u periodu od januara do aprila 2013. godine iznosila je 65,4 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu 2012, kada je iznosila 54,8 procenta.

Izraženo u dolarima, trgovinski deficit je smanjen 20,4 odsto na 2,2 milijarde, pošto je izvoz porastao 24,2 odsto na 4,2 milijarde dolara, a uvoz porastao četiri procenta na 6,4 milijardi.

Srbije je tokom prva četiri meseca 2013. godine najviše robe izvezla u Italiju (688 miliona dolara), a slede Nemačka (525 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (331 milion dolara), Rusija (327 miliona dolara) i Rumunija (255 miliona dolara).

Tokom navedenog perioda Srbija je najviše robe uvezla iz Italije (709 milion dolara), a slede Nemačka (698 miliona dolara), Rusija (654 miliona dolara), Kina (467 miliona dolara) i Mađarska (344 miliona dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene (61,2 odsto).

Drugi po važnosti partner Srbije u trgovini tokom prva četiri meseca 2013. bile su zemlje CEFTA regiona, sa kojima je suficit u razmeni iznosio 459,5 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza hartije i kartona. Što se uvoza tiče, Srbije je iz CEFTA regiona najviše uvozila gvožđe i čelik, struja i proizodi od nemetalnih minerela.

Izvoz Srbije u CEFTA regiona od januara do aprila 2013. godine iznosio 888,7 miliona dolara, a uvoz je bio 429,2 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 207,1 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Od ostalih zemalja, ističe se i suficit sa Rumunijom i Ukrajinom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova, kao i sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Sledi deficit sa Mađarskom, Kazahstanom i Poljskom.