Kraj energetskoj "promaji" u Srbiji

Beograd -- Srbija u energetskoj efikasnosti u gradjevinarstvu zaostaje nekoliko godina za razvijenim evropskim državama.

Izvor: Tanjug
Podeli

Poboljšanje odnosa izmedju tri izuzetno značajna E - energija, ekonomija, ekologija zavisi od podsticajnih mera države, jeftinijih kredita za investicije i poskupljenje energije.

To bi, smatraju stručnjaci, moglo da "primora" gradjane da budu energetski odgovorniji. Energetska efikasnost je jedna od najvažnijih tema u EU, pošto je potrošnja energije u svetu značajno povećana u minule tri decenije, a sa njom i emisija ugljen dioksida.

Ciljevi EU do 2020. godine usmereni su na formulu tri puta po 20 odsto: 20 odsto smanjenja potrebne količine energije, 20 odsto smanjenja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji stvaraju efekat "staklene bašte" i 20 odsto povećanja korišćenja energije iz obnovljivih izvora.

To važi i za Srbiju, jer zbog pristupanja Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope, ima obaveze koje mora da ispuni.

O tome će voditi računa i tzv. tim za spas gradjevinske industrije koja zapošljava oko 116.760 radnika i u veoma je teškom stanju, što je potvrdio i ministar gradjevine i urbanizma Velimir Ilić prilikom otvaranja ovogodišnjeg sajma gradjevinarstva. Radna grupa za rešavanja problema u gradjevinarstvu, sastavljena od šest ministarstava, održala je 24. aprila sastanak u Vladi Srbije s predstavnicima Sindikata radnika gradjevinarstva i industrije gradjevinskog materijala Srbije i Privredne Komore Srbije.

Radnu grupu Vlade Srbije čine ministri gradjevine Velimir Ilić, pravde Nikola Selaković, saobraćaja Milutin Mrkonjić, regionalnog razvoja Verica Kalanović, državni sekretar Ministarstva finansija i privrede Aleksandar Ljubić i državni sekretar Ministarstva rada Zoran Martinović.

Tim je formiran radi poboljšavanja sadašnje situacije u gradjevinskoj industriji, a sa prvog sastanka je poručeno da će Vlada Srbije pomoći domaćim gradjevinarima da dobiju što više posla u predstojećim velikim investicijama u zemlji.

Ministar Ilić je tada rekao Tanjugu da su se svi saglasili da se što pre mora smanjiti rad "na crno", zbog čega je neophodno uključiti u radnu grupu i inspekcijske organe.
Ilić je kazao da je na sastanku razmatrano kolika su dugovanja države prema gradjevinarima i proizvodjačima gradjevinskog materijala i kako da se domaće firme što više uključe u realizaciju projekata. Prema nekim ranijim procenama, država duguje gradjevinskim firmama izmedju 600 miliona i milijardu evra.

"Gradjevinari treba da pokrenu privredu Srbije. Oni su uvek bili incijalna kapisla za privredni razvoj", istakao je Ilić.

Novina u ovoj oblasti je i uvodjenje "energetskog pasoša", a inicijativa za uvodjenje ovog dokumenta pokrenuta je u septembru 2012. i bez ovog sertifikata nijedan novosagradjeni objekat ne može da dobije upotrebnu dozvolu.

Energetski pasoš je dokument koji sadrži opšte podatke o zgradi, klimatske i termo tehničke karakteristike, kao i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta. Zgrade se razvrstavaju u osam energetskih razreda od A+, što je ocena za najveću energetsku efikasnost , do G, sto je ocena za najmanju.

Nove zgrade minimalno moraju zadovoljavati uslove za kategoriju C, što znači da potrošnja energije ne sme biti veća od 65 kilovata po kvadratnom metru godišnje, što je ravno evropskom proseku.

Ministar Ilić je početkom aprila dodelio 31 preduzeću dozvole za izdavanje energetskih pasoša i izjavio da očekuje od Vlade Srbije da napravi prve korake i iskoristi mogućnost za poboljšanje energetske efikasnosti, medju kojima su i povoljne kreditne linije Svetske banke i drugih banaka za poboljšanje u ovoj oblasti. Ilić je prisustvovao 25. aprila dodeli energetskog pasoša prvoj zgradi u naselju "Stepa Stepanović" na Voždovcu u Beogradu, poručivši da je energetska efikasnost veoma važna, jer rasipamo energiju, u nekim slučajima čak i do 60 odsto.

"Pitanje energetske efikasnosti je izuzetno bitno za državu i trudićemo se da to poštujemo u novogradnji, ali je veoma bitno i da se u starim objektima počne sa uštedom energije", rekao je Ilić.

Primenjene mere u praksi stvoriće mogućnost za uštedu energije i do 50 odsto u odnosu na prošečne zgrade u Beogradu.

Kao rešenje za smanjivanje potrošnje energije u domaćinstvima moguće je poboljšanje toplotne zaštite kroz strožije mere izolacije u izgradnji novih objekata.

Na ovogodišnjem Sajmu gradjevinarstva premijerno je predstavljen patent izuzetno značajan za energetsku efikasnost, pre svega, u izolaciji zgrada.

Reč je o Q sistemu kompanije "Kvatro hauziz" (Quattro Houses), koji omogućava visoku energetsku efikasnost objekata po izuzetno pristupačnoj ceni, sa rekordnom brzinom završetka radova, tako da se nova kuća može podići za samo mesec dana, uz 500 evra po kvadratu, po sistemu ključ u ruke.

Autor patenta Jovan Nikolić rekao je Tanjugu da je pronašao inovativno rešenje za izbegavanje termalnih mostova, rasipnika energije i uzročnika stvaranja vlage, kondenzacije i budji.
Objekti ove kompanije, kako je naveo, postižu visoku energetsku efikasnost i štede energiju i do 80 odsto. Gradi se veoma brzo, pa je tako sedmospratnu zgradu moguće izgraditi za 90 dana, a kuću od 100 metara kvadratnih za 30 dana.

Novina u prefabrikovanim betonskim panelima je u termoizolaciji, koja je neprekinuta i hermetički zatvorena, tako da u slučaju požara ne može da gori, širi vatru ili gasovima ugrožava živote.

Posle vatrene stihije, ona se jednostavnim "punjenjem zidova" vraća gde je i bila pre nesreće bez rušenja zidova, rekao je Nikolić, dobitnik nagrade Lafarža za jedan od najboljih projekata u oblasti inovativne gradnje u Evropi.

"Prilikom gradnje koriste se paralelna vremena. Dok se priprema teren, odnosno vrše iskopavanja temelja, u fabrici proizvodimo panele. Svi proizvedeni elementi su potom uklopljeni u celinu, po principu zid-zid i zid-plafon, a stubovi kojima se povezuju se izlivaju betonom", kazao je Nikolić.

Iako je interesovanje za ovaj patent u srpskoj javnosti veliko, značaj nove Q tehnologije prvi je prepoznao austrijski investitor, koji će narednih meseci ulagati u izgradnju fabrike Quattro panela u Staroj Pazovi i prvi put u svetu primeniti novu tehnologiju gradnje na ovakvom postrojenju.

Srbija

strana 1 od 277 idi na stranu