Ukidanje carina na uvoz hrane iz EU

Beograd -- Ukidanje carina na uvoz namirnica iz zemalja Evropske unije sledeće godine, kako sada stvari, neminovno, pišu Novosti.

Izvor: Novosti
Podeli

Sledeće godine, Srbija će, ipak, po svemu sudeći, morati da ukine carine na uvoz hrane iz Evropske unije. Ministarstvo poljoprivrede pregovaralo je sa predstavnicima iz Brisela o eventualnom prolongiranju te mere za određene proizvode, zbog posledica koje bi ona ostavila na domaću prehrambenu industriju. Do dogovora, zasada, kako tvrde u ovom ministarstvu, nije došlo.

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju predviđeno je da Srbija postepeno smanjuje carine na uvoz robe iz EU, kao i da ih, u januaru 2014. godine, definitivno ukine. Pošto srpska poljoprivreda još uvek nije spremna za stranu konkurenciju i mnogi stručnjaci su napominjali da će to biti kraj domaćem agraru, nadležni su probali da ubede Evropsku komisiju da se primena te mere prolongira, makar za pojedine proizvode.

"Zasada nismo uspeli da se dogovorimo sa evropskim kolegama", kaže Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

"Oni ne popuštaju sa svojim stavom da se moraju poštovati sve odredbe Sporazuma, a mi ne želimo da domaće poljoprivrednike ostavimo na cedilu. U pregovorima smo došli do dve sporne tačke - a to su carine na uvoz cigareta i šećera."

Eventualni problemi koji bi nastali ukidanjem carina, prema rečima državnog sekretara u ministarstvu poljopeivrede, kompenzovani su značajnim sredstvima finansijskih fondova EU koji će u tom momentu biti dostupni. Golubović je kao primer naveo da Hrvatska treba da dobije takozvani drugi stub pomoći između 350 i 370, a može da računa i do 700 miliona evra, ukoliko budu opravdali zahteve koje podnose.

Kako Golubović tvrdi, Ministarstvo poljoprivrede učinilo je sve što je bilo u njihovoj moći da ubedi predstavnike Evropske komisije da promene odluku i sada, ostaje, da sačekamo političku odluka Brisela.

Državni sekretar je podsetio da je prvo Evropa 2000. godine dala mogućnosti bescarinskog izvoza našim privrednicima u zemljama EU i to je izuzetno doprinelo razvoju naše poljoprivrede i uopšte poljoprivredno-prehrambene industrije.

"Imali smo pristup tržištu od preko pola milijarde stanovnika, odnosno potencijalnih korisnika", tvrdi Golubović.

"Sa druge strane, neki proizvodi, kao što su šećer i bebi bif, bili su na kvoti, čime je Srbija dobila značajan devizni priliv, a industrija šećera je ostvarila "izuzetan bum" u svom razvoju, i ne samo u kvantitetu, nego i u kvalitetu."

Srbija

strana 1 od 277 idi na stranu