Isplati li se biti redovan platiša?

S druge strane, ekonomisti upozoravaju da takva mera ima i svoju lošu stranu, jer šalje poruku da se redovno izmirivanje obaveza ne isplati.

Šta sve nismo plaćali prethodnih godina? Najčešće su za sledeći mesec ostavljani računi za struju i grejanje, porezi i doprinosi. Miroslav Vejnović, taksista iz Beograda govori zbog čega nije plaćao porez

"Muka je naterala mi živmo od ljudi koji nemaju para. Kako je vreme išlo bilo je teže i teže. Svi mi imamo porodice, a onda imamo i nešto što moramo da pratimo hitno. Zato je nešto drugo moralo da trpi", kaže Vejnović.

Najviše je trpela država, koja je sada omogućila Miroslavu, kao i brojnim drugim građanima, da bez kamate vrate nagomilani poreski dug. Uslov je da u naredne dve godine redovno plaćaju porez.

Kamate se otpisuju i na zaostale račune za struju i grejanje. Još jedna oblast u kojoj je država spremna da se oprosti od prihoda je gradnja - prema novom zakonu i bespravni graditelji besplatno će moći da se upišu u zemljišne knjige. To jeste prilika da državna kasa dodje do dodatnog novca, ali, prema oceni ekonomista, ima i lošu stranu.

"Šalje se signal svim subjektima u privredi, to mi ekonomisti zovemo moralni hazard, tako da se forsira ponašanje u smislu sačekati ne reagovati odmah, ne plaćati, pa će država naći nekl model, rešiti, favorizovati, dovesti u povlašćen položaj one koji čekaju i ne plaćaju na vreme", kaže ekonomista Zoran Grubišić.

U EPS-u, kome građani duguju skoro 60 milijardi dinara, svesni su da ponuđeno rešenje nije idealno.

"Znajući celu tu priču i uvažavajući maksimalno veliki broj kupaca koji redovno izmiruju obaveze, mi smo odluku da krenemo u reprogram definisali tako da reprogram bude ne otpis svih kamata, nego dela kamata", kaže Dejan Vasić iz EPS-a.

EPS očekuje da će tako uspeti da naplati bar 30 odsto potraživanja, i poručuje da više neće gledati kroz prste neredovnim platišama. Ako potrošač dva puta zaredom ponovo ne plati račun, sporazum o otpisu kamata se raskida i vraća na prvobitno stanje.

Upravo zbog nedosledne primene, propalo je nekoliko sličnih pokušaja države da naplati zaostala dugovanja. Neredovnim platišama je još 2003. godine država dala rok od čak 5 godina da izmire obaveze. Niko međutim nije kontrolisao da li dužnici poštuju uslove otplate, rokovi su produžavani, da bi se na kraju od svega odustalo.