Varljivi sjaj šoping mol ekonomije

Beograd -- I pored investiranih 25,97 milijardi evra od 2005. do 2011. godine, broj zaposlenih u Srbiji manji za 339.000 lica, piše Politika.

Izvor: Politika
Podeli

Od 2005. do 2011. godine u Srbiji je ukupno investirano 25,97 milijardi evra. I pored toga u martu 2012. broj zaposlenih smanjen je za 338.895 lica u odnosu na prosečan broj zaposlenih u 2005. godini, odnosno za 16,4 odsto, ukazuje ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala makroekonomija.

U protekloj deceniji drastično je produbljen i jaz između bogatijih i siromašnih područja u Srbiji, jer se najviše ulagalo u Beogradu i Vojvodini.

Verica Kalanović, ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, nedavno je na skupu ekonomista na Kopaoniku izjavila: „Stanje na jugu naše zemlje u demografskom, ekonomskom i socijalnom smislu je katastrofalno.”

Podsećanja radi, osnovna tema ovogodišnjeg 20. po redu „Srpskog Davosa” zvala se „Industrijalizacija i povezane teme”.

Kako nam se desila nikad veća nezaposlenost i nikad manja zaposlenost i pored, ipak, uloženih velikih para?

"Investiranje i njegov rast ne donosi dobrobit građana ako je usmereno na uvoz, prateće delatnosti i usluge", kaže Zdravković.

"Uvoznicima i bankarima ono donosi profit i uvećava njihovo bogatstvo, a većini građana siromaštvo. Kod nas se nije ulagalo u razvoj proizvodnje za izvoz, nego u šoping mol ekonomiju".

Tržni centri, kafići, pa i kapitalne investicije, nisu donele radna mesta. Zato se Dragan Marković Palma, gradonačelnik Jagodine, ne raduje velikim trgovcima, jer gase porodične radnje. Širenje trgovinskih lanaca ugasilo je desetine hiljada radnih mesta i porodičnih trgovina.

Tako je nalagala logika profita, a sprovela „nevidljiva ruka tržišta.” Država je bila nemi posmatrač.

Poređenja radi, u 2000. godini je u osnovna sredstva uloženo 1,6 milijardi dolara, a 2008. oko 12,7 milijardi. Za osam godina ovo ulaganje je povećano gotovo osam puta. Ali, najviše u nekretnine, trgovinu, finansije i saobraćaj, kaže Zdravković.

Umesto da privatizacija oživi industriju, da je modernizuje, učini je konkurentnijom, poveća zaposlenost i izvoz, dogodilo se suprotno. Umesto milion i nešto više zaposlenih devedesetih godina prošlog veka, u srpskoj industriji danas radi oko 300.000 ljudi. Industrija je 1990. godine stvarala oko 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, a danas 17 procenata.

"Sadašnja industrijska proizvodnja u Srbiji stvara 40 odsto robe u odnosu na 1989", kaže potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić. "Ako nastavi da raste kao od 2001. godine, samo 0,7 procenata godišnje, ni do kraja 21. veka neće se vratiti na nivo iz prošlog stoleća."

Zašto su nam opusteli mnogi delovi Srbije?

"Polovina od ukupne vrednosti investicija u ovom periodu od pet godina uložena je u Beogradu – 12,96 milijardi evra", odgovara Zdravković.

"Četvrtina u Vojvodini – 6,4 i po osmina u Šumadiji i zapadnoj Srbiji – 3,75 milijardi evra. U južnoj i istočnoj Srbiji – svega 2,7 milijardi evra."

Najmanje investicija u posmatranom šestogodišnjem periodu imali su Toplička oblast – 75, Zaječarska oblast –100 i Pirotska – 146 miliona evra.

Shodno navedenoj raspoređenosti ulaganja, najmanji relativan pad broja zaposlenih imao je Beograd – 6,9 procenata, zatim Vojvodina – 17, dok je smanjenje u Šumadiji i zapadnoj Srbiji iznosilo 21, a u južnoj i istočnoj Srbiji 24,2 odsto.

Od zatečenog broja zaposlenih u ovom periodu bez posla je najviše ostalo ljudi u pirotskom kraju – 33,3, zatim u pomoravskom – 28,4, a najmanji u Braničevskoj oblasti – pet i Južnobačkoj 11,5 procenata.

U martu 2012. godine u 15 opština u Srbiji, u kojima je radilo 225.085 ljudi, što je 13 odsto od ukupnog broja, povećan je broj zaposlenih u odnosu na 2005. godinu. U vrhu ove liste su opštine sa investicijama većim od 10.000 evra po radnom mestu, ali i opštine sa milim ulaganjima, kao što su: Rača, Malo Crniće, Tutin, Sjenica, Žabari i Aleksandrovac.

Zanimljivo je da je Novi Beograd sa oko 3,5 milijardi evra investicija u ovom periodu imao veću vrednost ulaganja od južne i istočne Srbije – 2,7 milijardi i malo manju od Šumadije i zapadne Srbije – 3,75 milijardi evra. Najveći deo investicija u Novom Beogradu realizovan je neposredno pred krizu u 2007. i 2008. godini.

Posle Novog Beograda, najviše je investirano u Novom Sadu – 2,3 milijarde evra, što je 35,5 odsto ukupnih investicija u Vojvodini. Još šest beogradskih opština je među prvih deset, zatim sledi Niš sa 687 miliona evra i Kragujevac sa 522 miliona evra. U ovih 10 opština je uloženo 53,3 odsto ukupnih investicija.

Do 21. mesta su još četiri beogradske opštine, sledi Pančevo – 468 miliona evra, Požarevac – 459, Subotica – 409, Bačka Palanka – 307, Šabac – 305 i Zrenjanin i Valjevo sa po 288 miliona evra.

Vesti

Opet najave blokade puteva

Beograd -- I dok se polako sleže afera oko aflatoksina u mleku, proizvođači mleka imaju novi problem zbog kojeg za 2. april najavljuju blokade puteva u Vojvodini.

Srbija nedelja 31.03. 19:06 Komentara: 14

Dogovor o ruskom kreditu

Beograd -- Železnice Srbije saopštile su da su s Ruskim državni železnicama definisale sve elemente ugovora o realizaciji ruskog državnog kredita od 800 miliona dolara.

Srbija nedelja 31.03. 14:57 Komentara: 3
strana 1 od 269 idi na stranu