Nemoguća misija Dinkića i Dačića

Beograd -- Srbija bi uskoro mogla da dobije dozvolu za bescarinski izvoz automobila u Rusiju, najavio je ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić na Biznis forumu.

Izvor: Danas
Podeli

Ako se to dogodi, prema njegovim rečima, u našu zemlju će doći bar još jedan proizvođač automobila.

Premijer Ivica Dačić je to, naime pomenuo još prilikom posete Fijatu prošlog meseca.

Rusko tržište je slične veličine kao nemačko, rekao je on, i jedno je od rastućih u svetu.

"Sa sadašnjom cenom, "fijata 500L“, a to je 15.000 evra i carinom od 25 odsto, taj automobil bio bi skup za rusko tržište, ali bez carine mogli bismo tamo da prodamo 10.000 do 20.000 vozila godišnje“, rekao je on.

Dačić je tada priznao da će to biti teško ostvarivo, jer Rusija to nikome nije dozvolila, ali da će Vlada Srbije učiniti sve da poveća izvoz Fijatovih automobila.

Dačić i Dinkić bi u aprilu mogli da razgovaraju da se automobili "skinu sa liste“ izuzetaka, ali bolji poznavaoci ove problematike slažu se sa Dačićem da će Rusi teško prihvatiti takvo nešto jer žele da zaštite svoju automobilsku industriju. To će biti teško i zbog namera Fijata da u Rusiji i to uskoro izgrade svoju fabriku, sporazum o tome već su potpisali ruski predsednik Vladimir Putin i generalni direktor Fijata Serđo Markione.

Postavlja se pitanje zašto Fijatovi automobili proizvedeni u Kragujevcu ne mogu da se izvoze bez carine u Rusiju, kad Srbija i Ruska Federacija već godinama imaju sporazum o slobodnoj trgovini dveju zemalja. Uslov za bescarinski izvoz proizvoda iz Srbije u Rusiju, na primer, jeste da je proizvod 51 odsto domaćeg porekla, odnosno da je u tom procentu napravljen od ovdašnjih sirovina, ili da su u njega u tom postotku ugrađeni delovi napravljeni u Srbiji.

Model "Fijat 500L“ zadovoljava taj kriterijum, pošto se u njega već ugrađuje čak 67 odsto delova i pozicija proizvedenih u Srbiji.

Međutim, Sporazum o slobodnoj trgovini i dalje ima poduži spisak proizvoda koji predstavljaju izuzetke iz režima slobodne trgovine sa Rusijom, a među njima su i putnički automobili i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica, uključujući i "karavane“, kombije i vozila za trke.

Ono što je ipak moguće jeste bescarinski izvoz rezervnih delova i komponenti za prvu ugradnju u automobile iz fabrika Fijatovih dobavljača. Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Rusijom predviđeno je da delovi za automobile u Rusiju mogu da se izvoze bez carine, što kooperantima Fijata otvara mogućnost za veliki izvoz komponenti i delova ne samo na rusko tržište, nego i za ugradnju u automobole koji će u budućnosti proizvoditi. Ima indicija da bi Fijatovi dobavljači u Srbiji delovima mogli da snabdevaju i Fijatove fabrike u Poljskoj, Turskoj i Italiji. Ovo tim pre što će proizvodnja ne samo automobila, nego i delova u Srbiji još u relativno dužem periodu biti jeftinija nego o Italiji, Poljskoj, pa i Rusiji i Turskoj.

Automobilska industrije Srbije do 90-ih godina prošloga veka, u okviru tzv. industrijske kooperacije, tesno je sarađivala, sa proizvođačima putničkih vozila u Rusiji i Poljskoj. Tako su Zastavine fabrike „21. oktobar“ iz Kragujevca, „5. septembar“ iz Surdulice, „Utenzilija“ iz Beograda i još neke ruskom „Avtovazu“ iz Toljatilja isporučivale hladnjake, volane, delove od plastike, mikromotore za pokretanje brisača, dok je Zastava za uzvrat dobijala gotove Lade, koje su u Kragujevcu, pre slanja u prodajnu mrežu, bile jedino dobro oprane.

Po istom principu poslovalo se i sa poljskim FAS-om, odakle su u Zastavu stizali "polonezi“ i "126P“. Godišnja razmena "Zastave“ sa ruskom i poljskim partnerima dostizala je ekvivalent od oko 30.000 automobila godišnje.

Ta vremena su nepovratno prošla, te će predstojeća nastojanja premijera Dačića i ministra Dinkića da ubede Ruse da omoguće bescarinski izvoz srpskih automobila u njihovu zemlju sigurno biti težak posao, ako ne i nemoguća misija srpskih zvaničnika.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 269 idi na stranu