Kako da EU uštedi 275 mlrd. €

Dozvolivši razlike u nivou potrošnje i bruto društvenog proizvoda, vlade zemalja članica EU sada se suočavaju sa jazom od 247 milijardi evra BDP-a, koji se mora prevazići.

Između 2006. i 2008. godine, potrošnja je u EU porasla za 4 odsto, dok je BDP porastao za 3 odsto. Tokom trajanja finansijske krize (od 2008. do 2011. godine), potrošnja je porasla za 1,8 odsto, dok se BDP povećao za marginalnih 0.5 posto. U poređenju sa drugim regionima, odnos državne potrošnje i BDP-a u Evropi je devet procentnih poena više od najbližeg konkurenta - SAD, i više nego duplo veći od najdaljeg konkurenta - Kine.

Nedavna analiza kompanije A.T. Karni (A.T. Kearney) pokazala je da razlika od 247 milijardi evra u bruto društvenom proizvodu u EU može biti ublažena primenom kratkoročnih akcija, kao što su optimizacija procesa nabavki i povećanje efikasnosti poslovnih procesa. Ukoliko bi svaka od 27 članica EU centralizovala procese svojih javnih nabavki, moglo bi se uštedeti između 85 i 152 milijarde evra.

"Čvrsta organizacija centralizovanja nabavki je od vitalnog značaja za smanjenje potrošnje. Izuzetno je važno da članice EU prepoznaju širi domet i dublji uticaj centralne nabavke kao ključa za uravnoteženje javne potrošnje i BDP ", naglašava Branko Žibret, partner i direktor prakse za javni sektor za Evropu, Bliski istok i Afriku u A.T. Karniju (A.T. Kearney).

Zbog ukupne potrošnje od 6,2 triliona evra, koju su vlade EU ostvarile u 2011, lideri moraju da se pozabave održanjem ravnoteže između evropskog pristupa socijalnoj podršci i stvaranja konkurentnog okruženja, navode iz A.T. Karnija (A.T.Kearney). Sada je pravo vreme da se deluje i stvori održivi Evropski javni sektor. Stručnjaci iz A.T. Karnija (A.T.Kearney) preporučuju vladama EU da iskoriste prednosti optimizovane nabavke, stvore zdrav i agilan javni sektor, ujednače zajedničke usluge i istovremeno se fokusiraju na pristup usmereniji stanovništvu, stavljajući potrebe građana "u centar” državne politike.

"Sa ovako očiglednim rešenjima, postavlja se ključno pitanje: da li sadašnja generacija evropskih lidera može da ode dalje od "sopstvenih senki" i implementira prave strategije, kako bi se poboljšala i balansirala potrošnja u okviru njihovih BDP-a. Kako bi ostvarili ove postulate, balansiranje za bolju budućnost biće neophodno na svim nivoima - između vlada, sindikata, poslovnog sektora i društva u celini", zaključuje Žibret, iz A.T. Karnija.