Izvoz voća manji za 30 odsto

Beograd -- Rod voća u Srbiji u 2012. godine bio je u proseku manji za 30 odsto zbog ranog mraza, grada i suše, što je uticalo i na izvoz koji je količinski bio manji.

Izvor: Tanjug
Podeli

Ali vrednosno nije zbog podbačaja roda u celoj Evropi, izjavila je Tanjugu Evica Mihaljević iz asocijacije Plodovi Srbije.

Iz Srbije je u 2012. godini izvezeno 160.000 tona svežeg voća i povrća, a ukoliko se računa i zamrznuto voće i povrće, ukupne količine iznose oko 350.000 tona, rekla je Mihaljević.

Vodeća kultura u izvozu svežeg voća bile su jabuke kojih je prošle godine na strana tržišta plasirano oko 65.000 tona, i to uglavnom konzumne, navela je Mihaljević, dodajući da u našem izvozu i dalje dominira rusko tržište.

Prethodne godine je u inostranstvo izvezeno oko 130.000 tona jabuke, ali u toj količini je bilo dosta industrijske jabuke, tako da je sve u svemu, u 2012. došlo do malog smanjenja izvezenih količina, ukazala je Mihaljević.

Šljive je izvezeno je oko 24.000 tona, što je ista količina kao prethodne godine, dok je plasirano 13.000 tona breskve, što je za 4.000 tona manje nego u 2011, navela je Mihaljević.

Što se tiče povrća, najviše smo izvozili papriku, kupus i šargarepu i tu možemo mnogo više da damo, naročito je interesantna ta rana proizvodnja povrća, koja se kod nas dosta uvozi i koja gledano tako i cenovno, ona najviše i para odnosi, ponovila je Mihaljević.

Lane se prvi put uvoz svežeg povrća približio našem izvozu - uvoz je iznosio 47.000 tona, a izvoz 42.000 tona, ukazala je Mihaljević, napomenuvši da je razlika pre par godina bila 50 odsto, pa čak i 100 odsto. Prema njenim rečima, država bi morala nešto da učini da ta proizvodnja, ako ništa drugo, supstituiše uvoz, odnosno da širimo našu proizvodnju i "bar pojedemo nešto naše".

Naš glavni adut je organoleptika povrća proizvedenog u Srbiji – specifičan ukus, boja, aroma, miris, i to treba da iskoristimo, a ne da uvozimo "papriku koja je staklasta, bez ukusa, paradajz, ovakav ili onakav", poručila je Mihaljević.

U svakom slučaju, država treba da subvencioniše dodatno ranu proizvodnju pod plastenicima i staklenicima, a s obzirom da se radi o povrću koje je jednogodišnja kultura, tu bi se rezultat odmah posle prve godine, morao i videti, podvukla je Mihaljević.

Osvrnuvši se na sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i mogućnosti koje on pruža za izvoz, Mihaljević je rekla da "Arape sigurno ne možemo naučiti da izvozimo zamrznuto voće i povrće, jer oni to jednostavno ne jedu", ali zato konzumiraju sušene i sveže proizvode u čemu leži naša šansa.

"I tu mi moramo da se nađemo, ja mislim da je to jako dobro i to je otvaranje još jednog tržišta, čak veoma značajnog u ovom trenutku. Pored Rusije, tražimo još neko tržište, upravo se probijamo", zaključila je Mihaljević.

strana 1 od 261 idi na stranu