Ekonomska šteta za Srbiju od GMO

Beograd -- Država bi imala veliku ekonomsku štetu ukoliko dozvoli promet i uzgoj GMO, smatra profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić.

Izvor: Tanjug
Podeli

"Po osnovu nabavke genetski modifikovanog semena i razlike u ceni između genetski modifikovanih i genetski nemodifikovanih komercijalnih proizvoda, Srbija bi godišnje izgubila pola milijarde evra", naveo je Ševarlić za Tanjug.

Prema njegovim rečima, čak i da nema nikakvih zdravstveno-bezbedonosnih problema za potrošače i posledica po ekološku održivost biodiverziteta u slučaju slobodnog uzgoja GMO, Srbija bi pretrpela značajnu ekonomsku štetu.

Ševarlić je istakao da Srbija nema nijedan razlog za izmenu zakonskih propisa u korist kompanija koje proizvode GMO i da treba da ostane zona bez GMO kako bi obezbedila besplatan marketing za domaće poljoprivredne proizvode na tržištu u zemlji i EU.

"EU i evropske zemlje u suštini nisu naklonjene primeni GMO", dodao je on, napomenuvši da je odluka Komisije EU da zamrzne proces odobravanja genetski modifikovanih prehrambenih useva do kraja svog mandata 2014. velika podrška Srbiji.

Kako je naveo, to je snažna podrška svima u Srbiji koji se zalažu protiv izmena Zakona o genetski modifikovanim organizmima, a to je više od četiri petine glasača. "Političari o tome moraju da vode računa", dodao je Ševarlić.

On je ocenio da je odluka Komisije EU velika podrška Srbiji, posebno imajući u vidu pritisak SAD-a, na čijoj se teritoriji nalaze najveće multinacionalne kompanije koje proizvode GMO, da se izmeni ovdašnji zakon kojim se zabranjuje i uvoz i promet GMO i proizvoda od GMO.

Ševarlić je apelovao na poslanike Skupštine Srbije da ne podrže izmene Zakona o GMO i lokalnim parlamentima ponovo poručio da svoje teritorije proglase zonama bez GMO, istakavši da je to u skladu sa evropskom regulativom.

Komisija EU 23. januara odlučila je da zamrzne proces odobravanja genetski modifikovanih (GM) prehrambenih useva do kraja svog mandata 2014. godine, a u međuvremenu će raditi na sporazumu o ovom pitanju sa državama članicama Unije, prenosi AFP.

Odobrenje nekih vrsta GM useva za ishranu ljudi "zatrovalo" je, međutim, odnose nekih članica Unije i Evropske komisije. Osam zemalja - Austrija, Bugarska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Luksemburg i Poljska su se opredelile za opciju da zabrane gajenje GM kultura na svojoj teritoriji.

Za 14 godina EU je odobrila gajenje samo dva genetski izmenjena useva namenjena ljudskoj ishrani - krompira "amflora", koji je razvio nemački BASF, i kukuruza "MON 810" američkog biotehnološkog giganta "Monsanta".

Pomenuti krompir se pokazao kao potpuni komercijalni promašaj, dok se s obnavljanjem odobrenja za kukuruz "MON810" odugovlači još od 2007. godine, a sada je odlukom o zamrzavanju ono i zvanično odloženo.

strana 1 od 277 idi na stranu