Evo ko sve čami na birou rada

A to su zanatlije, lekari specijalisti, informatičari, bez obzira na to što su upravo oni veoma zastupljeni na birou.

S druge strane, sve je više onih koji su jedini predstavnici svog zanimanja, ali im ta ”unikatnost” nimalo ne pomaže.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje računaju da na njihovom spisku u ovom času postoji čak 500 nezaposlenih koji ponaosob brane svoju branšu. Tako, na birou već duže vreme čami samo jedan presvlakač dugmadi, uzgajivač malih i egzotičnih životinja, popravljač čarapa, bižuter, bačvar, izrađivač baterija, miner, kinooperater, brodski kuvar, pozorišni šaptač, zapovednik broda, mikrobiolog, književnik, trener za boks, filozof...

"Brzina zapošljavanja ne zavisi isključivo od masovnosti ovih zanimanja na birou. Najveću šansu za posao imaju radnici sa iskustvom i lica sa odgovarajućim licencama", objašnjava Srđan Andrijanić iz NSZ. Andrijanić dodaje da je na birou, među ”visokoobrazovanim” kandidatima, u ovom času najviše diplomiranih ekonomista - 8.954 i pravnika - 5.917, a među onima sa diplomom srednje škole, pored najbrojnijih ekonomskih tehničara, maturanata gimnazija i prodavaca, ima i 10.970 mašinskih tehničara.

Iskustvo je pokazalo da će među onima sa srednjom stručnom spremom posao najduže čekati poljoprivredni tehničari koji do radnog mesta u proseku stižu za tri godine i pet meseci, a potom maturanti gimnazije (tri godine i četiri meseca), ekonomski tehničari (tri i po godine) i medicinske sestre, koje ugovore potpisuju za dve i po godine.

A za razliku od njih, zanatska zanimanja poput stolara, fasadera, armirača, zavarivača, radnika na sklapanju delova za automobile, kuvari, mesari i gerontodomaćice - bolje prolaze.

Ni fakultet nije garancija brzog silaska sa biroa pa, kako kažu u NSZ, posao najduže čekaju stomatolozi (pet godina i četiri meseca) i istoričari umetnosti (tri godine i dva meseca), a najbrže se zapošljavaju pedijatri i anesteziolozi (za samo četiri meseca), kao i plastični hirurzi (za šest meseci) i inženjeri matematičari i informatičari, čija nezaposlenost u proseku traje godinu dana.

"Ove godine zaposleno je 200.000 građana sa biroa, a u 2013. godini očekujemo još bolje rezultate", rekao je u ponedeljak Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje i dodao da će akcenat ubuduće biti stavljen na zapošljavanje mladih jer je na evidenciji oko 200.000 ljudi mlađih od 30 godina, ali i da će posebna pažnja biti posvećena onima koji su bez posla ostali u periodu privatizacije.