Afera kukuruz: Odgovor se još čeka

I dok stručnjaci tvrde da ne treba dizati paniku, privrednici se plaše štete koja sledi - bilo zbog toga što je kukuruz zaista otrovan, bilo zbog dezinformacija.

Zbog suše i opasnih materija, kukuruza će možda biti samo za domaće potrebe. A najnovija afera sa zaraženim kukuruzom doneće nam finansijsku štetu od oko 46 miliona evra, upozoravaju ekonomisti.

Međutim, ima i onih koji tvrde da je priča o zaraženom domaćem kukuruzu ishitrena i da je bez preciznih podataka plasirana u javnost i time je nanata velika šteta domaćim izvoznicima.

Drugi pak postavljaju pitanje da li je kukuruz koji su Italijani dobili zaisita naš kukuruz.

Mediji su krajem prošle sedmice preneli informaciju da je u laboratorijama preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" iz Beograda utvrđeno prisustvo aflatoksina i da je na osnovu pregledanih 375 uzoraka kukuruza, utvrđeno da je svega trećina ovogodišnjeg roda bezbedno za ljudsku upotrebu.

"SGS Srbija" kasnije je demantovalo tu informaciju, tvrdeći da je u pojedinim medijima pogrešno interpretirana informacija o stepenu zaraženosti ovogodišnjeg roda kukuruza aflatoksinom i istaklo da je skoro 60 odsto ispitanog kukuruza upotrebljivo.

Tim povodom oglasilo se i Ministarstvo poljoprivrede koje je saopštilo da nadležni granični fitosanitarni inspektori kontrolišu sve pošiljke kukuruza iz inostranstva na prisustvo mikotoksina i tokom ove godine nije bilo pošiljaka zaraženih aflatoksinom. Iz resornog ministarstva su obećali da će javnost će o svemu biti blagovremeno obaveštena.

A javnost svakako zaslužuje da zna istinu.

Kukuruz možda i nije bio naš?

"Najnovija afera sa zaraženim kukuruzom doneće nam finansijsku štetu od oko 46 miliona evra, ali što je još važnije - narušiće imidž našeg kukuruza u svetu", rekao je direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.

"Ispitani kukuruz nije reprezentativni uzorak, a isti problem sa pojavom aflatoksina imaju i zemlje u okruženju - Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska, ali "kod njih nije bilo ovakvih vesti", naglasio je on.

U Italiji je zabeležen takav slučaj kod jednog broda sa kukuruzom koji je isporučila Hrvatska, a koji je deklarisan kao srpski kukuruz, odnosno zabeleženo je da je "hrvatska firma kupila (kukuruz) kod nas, preprodala u Hrvatskoj", rekao je Saković, uz opasku da "taj kukuruz nije vraćen Srbiji, pa ostaje pitanje - da li je bio naš ili ne".

Do sada je izvezeno oko 400.000 tona kukuruza, a manje od dva odsto kukuruza namenjenog izvozu nije prošlo kontrole, koje su najoštrije i nadetaljnije, istakao je Saković.

"Ovakva negativna reklama je zadnje što nam je trebalo. Naš kukuruz je kvalitetom, i dobrim nastupom izvoznika, napravio od sebe brend i kad se kaže srpski kukuruz u svetu se podrazumeva kukuruz dobrog kvaliteta za ljudsku ishranu", istakao je Saković.

On je ukazao da će nam posle svega ovoga, "trebati najmanje godinu dana, pod uslovom da nemamo ovakve situacije da potpuno vratimo stvari na svoje mesto". Ovakve vesti brzo šire, te su već stigli odgovori od tradicionalnih kupaca da u ovom trenutku ne smeju kupovati srpski kukuruz, da moraju sačekati i videti šta dalje.

"U periodu od 1. oktobra, čak i od sredine septembra, kada smo počeli da izvozimo kukuruz ovogodišnjeg roda, mi smo imali samo dva problema, odnosno dve barže su istovarene u Pančevu, jer su toksini prelazili dozvoljene granice", ukazao je Saković.

On je podsetio da još ne postoje zvanični statistički podaci o ovogodišnjem rodu kukuruza u Srbiji, ali je on procenjen na oko 3,8 miliona tona.

Prema rečima Sakovića, da je godina bila "normalna", odnosno da nije bilo suše koja je desetkovala rod, "šteta bi se merila u stotinama miliona evra, između 400 i 500 miliona evra".

Ovako, izvešćemo za 200.000 tona manje kukuruza, pa će šteta s obzirom da tona ove žitarice košta oko 230 evra, iznositi 46 miliona evra, kazao je Saković. "Tako da sama finansijska šteta neće biti ogromna, ali je veća šteta što je imidž dobrog srpskog kukuruza, gde se nikad nisu pojavljivali problemi, na neki način poljuljan. I ako ne budemo uspeli, da ga povratimo, to će u sledećim godinama, jako puno koštati", upozorio je Saković.

Ishitrena priča o zaraženom kukuruzu

"Priča o zaraženom domaćem kukuruzu je ishitreno i bez preciznih podataka plasirana u javnost i nanela je veliku štetu domaćim izvoznicima", ocenio je direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.

Galetin je na marginama Seminara savetodavaca Poljoprivredne savetodavne službe Vojvodine koji se održava u Subotici, ocenio da je cela priča nanela štetu domaćim izvoznim kućama, za koje smatra da su “referentne izvozne kuće i u svetskim razmerama”.

On je dodao da se Srbija u poslednjih nekoliko godina izuzetno dobro kotira po ovom pitanju, a “ako Evropsku uniju uzimamo kao jednu statističku jedinicu, mi smo u prošloj godini bili među deset najvećih izvoznika kukuruza u svetu”.

“Ovakav nesinhronizovan nastup jedne kontrolne kuće je naneo štetu domaćim izvoznicima. Ja ne kažem da javnosti ne treba saopštiti istinu, daleko od toga, ali mislim da je moglo da se sinhronizuje sa državnim organima, pri čemu bi trebalo da se izađe sa vrlo jasnim i preciznim podacima", izjavio je Galetin.

Ističući da smo time vrlo ozbiljno narušili kredibilitet naših izvoznika na tržištu kukuruza, Galetin je upozorio da će oni imati dugoročnije posledice, ne samo za ovu godinu, već i za naredne.

On veruje da država ima organizacione i logističke kapacitete i mogućnosti da “iskontrološe čitavu situaciju” i da se javnost pravovremeno i tačno informiše “šta se dešava na tržištu kukuruza”.

“Već sada vidimo da se prvobitne informacije koje su izašle iz dotične kontrolne kuće ublažene, da to sve nije tako tragično i crno kao što je u početku izgledalo. Kada se čitava situacija kanališe, stavi u prave okvire i dobije pravu meru, tada će i tržište profunkcionisati tempom kakav smo očekivali za ovaj period”, rekao je Galetin.