Šta sa zatrovanim kukuruzom

Novi Sad -- Nadležni u Ministarstvu poljoprivrede još nisu potvrdili ni demantovali zatrovanost kukuruza.

Izvor: Dnevnik
Podeli

Ne zna se ni šta će se uraditi sa 70 odsto roda kukurza ako se potvrdi da je kontaminiran.

Da nam je kukuruz zatrovan šuškalo se kada smo ga skidali s njiva, a sada je to javno izreklo i preduzeće za kontrolu kvaliteta „SGS Srbija”. Naime, direktor tog preduzeća Marinko Ukropina izjavio je da je najveći deo ovogodišnjeg roda kukuruza u Srbiji, više od 70 odsto, kontaminiran i u sebi sadrži otrovne materije.

On je kazao da je u njihovim laboratorijama utvrđeno prisustvo aflatoksinima u kukuruzu, najkancerogenijeg poznatog jedinjenja koje se može naći u hrani za ljude i životinje.

Na glavno pitanje šta ćemo da radimo sa tim kukuruzom i da li postoji opasnost da građani preko hrane ili mleka dođu u dodir sa otrovnim materijama koje su kancerogene, još niko od nadležnih nije odgovorio.

Ukropina je naveo da deo kontaminiranog kukuruza koji ispunjava uslove kvaliteta za stočnu hranu može da se upotrebi u smešama za stočnu hranu, a preostali deo može se usmeriti na proizvodnju bioetanola ili skroba.

Ministarstvo poljoprivrede, od kojeg se očekivalo da kaže da li je zaista zdrava ostala tek trećina kukuruza sa srpskih njiva i šta je po tom pitanju preduzelo, nije se oglasilo tim povodom. Njegovi predstavnici juče su „Dnevniku” rekli da pripremaju saopštenje ali ga nisu sastavili do zaključenja tog broja.

Inače, u međuvremenu stiglo je saopštenje iz Ministarstva poljopirvrede u kome se kaže da "granični fitosanitarni inspektori kontrolišu sve pošiljke kukuruza iz inostranstva na prisustvo mikotoksina i tokom ove godine nije bilo zaraženih aflatoksinom".

U istom saopštenju piše i da "propisi nalažu da svaki subjekt u poslovanju sa hranom, koji koristi biljna hraniva među kojima je i kukuruz, mora da ima uspostavljen sistem samokontrole na prisutvo određenih parametara, među kojima je i aflatoksin".

Međutim, da ima razloga za brigu, ali ne i za paniku, za „Dnevnik” je izjavio direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković. Uz objašnjenje da su neki od aflatoksina kancerogeni, u slučaju da se duže upotrebljavaju u ishrani životinja i ljudi, on ističe da je stvar je u dobroj kontroli. Kako kaže, pojava aflatoksina je ovog puta regionalna – bilo ga je u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, pa evo i kod nas.

"To će svakako izazvati probleme, s jedne strane u izvozu, jer će on biti manji od očekivanog s obzirom na to da je kontrola na aflatoksine uobičajena u spoljnotrgovinskoj razmeni. Ozbiljniji je, međutim, problem što se taj kukuruz troši kod nas. Sada je najvažnije da zaraženi kukuruz ne bude korišćen za stočnu hranu i da se time spreči negativan uticaj aflatoksina na potrošače. Osim stočne hrane, treba kontrolisati i namirnice koje se dobijaju od mesa i mleka", upozorava Saković, navodeći da su se, recimo, ovog proleća pojavili aflatoksini u mleku u Sloveniji, prošle godine u mlevenoj paprici u Mađarskoj, a redovno se pojavljuju u Kini, Indiji..

Zaraženost se meri u mikrogramima po kilogramu i postoji tolerancija, to jest zna se koliko je dozvoljeno tih jedinica u stočnoj hrani. To nije isto za sve vrste stoke, pa su, na primer, najotpornije koze i ovce, a najopasniji je ovaj toksin kod krava muzara jer se lako prenosi na mleko. Ali, ako je njegovo prisustvo ispod granice – to nije opasnost, naglašava Saković, piše Dnevnik.

"Valja imati na umu da podatatak o tih 75 odsto kontaminiranosti daje jedna kontrolna kuća koja to gleda po broju uzoraka koje je obavila, a ne po stepenu zaraženosti i preračunavanja na ukupnu količinu kukuruza. Definitivno će se pojaviti deo kukuruza koji će morati da se uništi, tamo gde zaraženost bude takva gde se ni mešanjem sa zdravom robom ne može oboriti ispod dozvoljene količine, ali veliki deo će biti iskorišćen jer mešanjem s kukuruzom koji nije zaražen, sa pšenicom, sa sačmom, taj će se procenat u stočnoj hrani spustiti na granice dozvoljenog, a takva se hrana koristi" – ukazuje naš sagovornik.

On napominje i da je kukuruz u silosima već iskontrolisan. Znalo se i ranije, veli, da postoji mogućnost kontaminacije pa su svi proveravali čime i kakvim kukuruzom raspolažu. Međutim, problem je žuto zrno koje je u koševima jer ono neće biti kontrolisano dok ne stigne u neki od silosa.

"Kukuruz koji se troši na seoskom domaćinstvu i farmama nije pod striktnom kontrolom. Poljoprivrednici bi trebalo da budu svesni posledica jer, ukoliko ne budu vodili računa, mogu negativno uticati na svoje zdravlje i zdravlje onih koji koriste njihove proizvode. Inače, već postoji način za smanjenje prenosa toksina preko stočne hrane na meso i mleko nekim blokatorima, i to ozbiljni proizvođači znaju. Oni dodaju te blokatore u koncentrate", kaže Saković.

Moglo se reagovati ranije

Otkrili nas Italijani

Prva upozorenja na sadržaj aflatoksina u našem kukuruzu stigla su preko portala Evropske unije RASFF (Rapid Alert System for Food and Feed), koji je 10. oktobra objavio informaciju o odbijanju pošiljke srpskog kukuruza u Italiji, navode u firmi SGS.

Dodaju da je dužnost te kompanije, kao socijalno odgovorne, da prikupljene podatke prezentuje javnosti s ciljem da se preduzmu odgovarajući koraci i zaštiti zdravlje ljudi, te da ubuduće na vreme reagujemo.

"Ova zaraza se pojavila još na njivama, to se naknadno utvrdilo, ali da je neko od instituta ili poljoprivrednih stanica poslao signal, na vreme se moglo reagovati. Bilo je moguće razdvojiti zdravo od zraženog za vreme berbe i u toku skladištenja i tada bi šteta bila manja" – kaže Vukosav Saković.

Pomenimo, kod kukuruza ćemo imati rod oko 3,5 miliona tona, što je oko 45 odsto manje nego lane. Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije za Dnevnik kaže da su prenete zalihe značajne pa ćemo u ovoj godini imati više od dva miliona tona te robe u izvozu.

"Ukoliko ti toksini nisu opasni po zdravlje, i stanovništva i životonja, i ukoliko se ne prenose na organizam, ne akumuliraju se u mesu i proizvodima, ovogodišnji rod će pokriti i potrebe domaćeg tržišta i, s prenetim zalihama, izvoz", poručuje on.

Po Ukropininim rečima, kontaminaciju kukuruza izazvala je suša, a na osnovu ispitanih uzoraka može se zaključiti da je svega 32 odsto ovogodišnjeg roda bezbedno za ljudsku upotrebu. On je rekao da su rezultati ispitivanja, koje je inače sprovedeno na 375 uzoraka, proveravani i u drugim laboratorijama u njihovoj mreži.

"Podatak ima statističku težinu i reprezent je stanja celokupnog roda kukuruza po pitanju kontaminacije aflatoksinima i ukazuje na to da odgovornim upravljanjem možemo zaštititi najosetljivije kategorije. Svakako, prioritetan je monitoring svih uskladištenih količina" , naveo je Ukropina, dodajući da se deo kontaminiranog kukuruza koji ispunjava uslove kvaliteta za stočnu hranu može upotrebiti u smešama za stočnu hranu, a preostali deo može se usmeriti na proizvodnju bioetanola ili skroba.

Inače, SGS je vodeća svetska kompanija za kontrolu, verifikaciju, ispitivanje i certifikaciju. Priznati su kao globalni reper za kvalitet i integritet. Sa više od 70.000 zaposlenih, posluju u vidu mreže sa preko 1.350 predstavništava i laboratorija širom sveta, piše na njihovom sajtu.

strana 1 od 271 idi na stranu