Mutanti prete tržištu Srbije

Tema je bila: "Uticaj genetički modifikovanih organizama na životnu sredinu i zdravlje".

Srpski zakon o genetski modifikovanim organizmima je višestruki problem. Nije restriktivan, nije rezultat rada struke, niti je usklađen sa propisima Svetske trgovinske organizacije, kao ni sa određenim propisima Evropske unije.

"Stav Svetske trgovinske organizacija je da se ne može zabraniti izvoz i uvoz bilo kog prooizvoda, pa samim tim ni GMO", istakli su nedavno prestavnici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Prema njihovim pravilima, članice STO mogu onemogućiti uvoz određenih proizvoda na osnovu procene rizika. Crna Gora je nedavno postala članica STO, a prema njihovim zakonima, promet GMO je zabranjen, ako ne postoje analize o stepenu rizika. Pravilima Svetske trgovinske organizacije ograničava se trgovina jedino kod onih proizvoda koji se smatraju opasnim, za šta su potrebni i naučni dokazi. Kod genetski modifikovanih proizvoda ne postoji nezavisne analize da su rizični za zdravlje, pa se samim tim trgovina ovim namirnicama ne može ni ograničiti.

"U Srbiji smo sve uradili kako treba, pa nam samo GMO fali", ironičan je bio prof. dr Miodrag Dimitrijević, sa Ketedre sa genetiku i oplemenjivanje biljaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

"GMO je još jedan korak u sužavanju slobode proizvodnje hrane. Ko sam sebi može da puni tanjir, on je nezavisan u svakom smislu".

Agrarni stručnjaci, naime, smatraju da bi šteta od genetski modifikovanih proizvoda u srpskoj poljoprivredi bila katastrofalna. S obzirom na to da bi GMO seme uništilo domaće, svake godine bismo bili primorani da ga uvozimo. I na to bismo godišnje trošili stotine miliona evra.

Učesnici skupa su zatražili strožu stručnu kontrolu proizvodnje i stavljanja u promet genetski modifikovanih organizama, naročito kod hrane.