Zapušteno imanje postaće luksuz

Beograd -- Biti vlasnik zapuštenog poljoprivrednog zemljišta skoro svuda u svetu je luksuz, a uskoro će tako biti i u Srbiji.

Izvor: Novosti
Podeli

Ministarstvo finansija razmišlja o izmenama poreza na imovinu kojim bi visokim stopama "kažnjavalo“ nekorišćenje oranica i građevinskih parcela.

Kada bi se to primenjivalo i na državu, mogla bi se nadati paprenim uplatnicama.

Srbija, prema evidenciji Republičkog geodetskog zavoda, ima 884.046 hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga, u zakup izdaje oko 450.000 hektara obradivih površina. Od preostalih 430.000 hektara deo se ne koristi.

Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, oko 50.000 hektara. Ali država ovaj porez ne plaća.

"Država nije poreski obveznik u smislu plaćanja poreza na imovinu, ali je obveznik svih drugih obaveza",objašnjavaju u ovom Ministarstvu.

Ne obrađuje se uglavnom zemljište lošijeg kvaliteta i to u područjima gde su napuštena sela. Najviše na jugoistoku Srbije, i delovima centralne i južne Srbije. U onim područjima gde je poljoprivredno zemljište kvalitetno i gde živi veći broj poljoprivrednika prosečno se od četiri do pet poljoprivrednika nadmeće da dobije u zakup državno zemljište.

PRODAJA DA SAČEKA Nedavno pokrenuta inicijativa da država proda poljoprivredno zemljište, ipak, „ne pije vodu“.” Država ne može da donese odluku o prodaji poljoprivrednog zemljišta dok ne uradi četiri stvari."Prvo mora da se završi popis, da bismo znali šta sve u poljoprivredi imamo, zatim da se donese zakon o zadrugama, koji bi regulisao povraćaj zemlje zemljoradnicima i zadrugama. Takođe, mora da se sprovede Zakon o restituciji i izmeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu. I na kraju, treba sačekati da cena zemljišta poraste", kaže Milan Prostran, savetnik u PKS-u.

Kako Novosti saznaju skoro šest godina, od 2007. kada je država počela da vodi evidenciju o izdatim parcelama, pa do 28. septembra ove godine, od zakupa poljoprivrednog zemljišta ostvaren je prihod od 19.048.730.000 dinara.

Svaka lokalna samouprava ima godišnji program izdavanja obradivih parcela u državnoj svojini, koji mora da dobije „zeleno svetlo“ Ministarstva poljoprivrede.

Od ukupnog prihoda ostarenog u poslednjih šest godina od iznajmljivanja obradivog zemljišta, u republičku kasu otišlo je 5.859.020.000 dinara, AP Vojvodina je dobila 5.570.114.000, gradovi 1.842.800.000, dok je opštinama pripalo 5.776.798.000 dinara.

"Smatram da će pomoći da se svaki centimetar poljoprivrednog zemljišta obrađuje, na šta upozoravamo godinama. Nema potrebe praviti razliku između privatnog, zadružnog, državnog ili bilo kojeg zemljišta. Niko nema prava da drži neobrađeno zemljište. To je prirodni resurs za koji postoji veliko interesovanje poljoprivrednih proizvođača, kompanija i svih onih koji se bave obradom poljoprivrednog zemljišta”, kaže za Novosti predsednik MK grupe Miodrag Kostić.

Najveće parcele državnog poljoprivrednog zemljišta su na prostoru 17 beogradskih opština. Kada se sve sabere, u prestonici je čak 40.000 hekatara državnih oranica.

"Razlikuju se procene o tome koliko se oranica u Srbiji ne obrađuje, a kreću se od 400.000 do 600.000 hekatara”, kažu u Privrednoj komori Srbije. Većina je, ipak, u privatnom posedu. Najveći deo se nalazi u pograničnim područjima, ali i u selima koja izumiru.

Od 4.600 sela u Srbiji, oko 700 će nestati već za deset do 15 godina. U njima je 140.000 kuća u kojima niko ne živi i 50.000 brazda koje niko ne obrađuje.

strana 1 od 256 idi na stranu