Kredit "na lepe oči"

Iako su namenjeni prvenstveno privrednicima sa velikim finansijskim problemima, ove kredite banke najčešće odobravaju “zdravim” firma, pišu Novosti.

Od 1. septembra država subvencioniše kamatnu stopu sa pet odsto, kako za dinarske, tako i za kredite sa valutnom klauzulom.

Za dinarski kredit kamata je u visini referentne kamatne stope NBS, koja je trenutno 10,5 odsto, a ako je kredit vezan za evre predviđena je kamatna stopa od 3,5 odsto.

Tako za dinarske subvencionisane zajmove banke naplaćuju kamatu od 15,5 odsto, a za evro kredite 8,5 odsto godišnje. Jedini uslov za dobijanje ovog kredita je da firma u toku korišćenja zajma ne može da otpušta zaposlene.

U praksi je sasvim drugačije. Država nije predvidela kriterijume već je bankama dala slobodu da biraju kojoj firmi će da odobre kredit. S ozbirom na to da najčešće nisu spremne da finansiraju preduzeća koja inače teško otplaćuju već uzete kredite, subvencionisane zajmove dele mahom solventnim privrednicima.

Prošle godine oko 70 odsto privrede nije imalo bonitet da dobije subvencionisani kredit. Negativan rezultat je imalo 38.000 preduzeća, a 33.000 njih je u blokadi.

Većina privrednika smatra da će od subvencionisanih kredita za likvidnost najveću korist imati bankari, jer su im omogućeni plasmani uz garanciju države. S druge strane, ovi zajmovi najvećim delom biće iskorišćeni za vraćanje starih kredita, a privrednici strahuju da će kratkoročni krediti za godinu i po dana, kada dođu na naplatu dodatno urušiti bilanse privrede.

Stručnjaci smatraju da država i ovim merama više pomaže bankama, nego privredi. U prvoj polovini godine bankarski sektor je imao manji profit nego u istom periodu lane, a plasman kredita stagnira.