Ruski kredit - slamka spasa Srbije?

Izjava Mlađana Dinkića da je državna kasa prazna, podelila je analitičare i unela zebnju kod svih onih čije zarade zavise od buđžeta.

Srbija

Izvor: Danas

Sreda, 25.07.2012.

09:56

Default images

Kao jedan od načina za popunjavanje blagajne, Dinkić je pomenuo mogućnost da se ruski kredit, odobren za rekonstrukciju železnice, preusmeri za budžetsku podršku.

Međutim, to je mač a dve oštrice jer bi tek trebalo pregovarati sa Rusima o novoj nameni pozajmice, a to može da bude vrlo težak posao.

Tim pre, što su oni povoljne uslove dali jer očekuju da kroz rekonstrukciju pruga i nabavku lokomotiva i vagona, uposle i svoje firme.

Po mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, koji je bio i član ekonomskog saveta dosadašnjeg premijera, "stanje budžeta dramatizuje se kako bi bio napravljen prostor za povećanje PDV-a"

"Generacijski ali i sa stanovišta dobre budžetske politike neprihvatljivo je da se tekuća plaćanja finansiraju iz kredita koji će otplaćivati naredna pokolenja. Daleko veći efekat imalo bi ukidanje Zakona o fiskalnoj decentralizaciji, čiji inicijator je upravo bio Dinkić, i kojim su neki prihodi preneti lokalnim samoupravama a da im pri tom nisu prenete i obaveze, zbog čega je budžet na kraju godine tanji za oko 40 milijardi dinara. I kad bi se taj zakon sada ukinuo, ili se obaveze prenele na lokal, što bi bila prava decentralizacija, to bi javne prihode uvećalo u poslednjem kvartalu za deset milijardi dinara" , rekao je Arsići.

Premna njegovim rečima, u najmanju ruku nekorektno je tvrditi da ne postoji budžetska rezerva, kada stručnjaci i te kako znaju da se državna kasa i kod nas i u drugim državama puni iz tekućeg priliva.

On očekuje da se smanji i planirani rast zarada i penzija, da se to svede "tek na meru održavanja obaveze" i dodaje da bi značajne uštede mogle da se dobiju ukidanjem brojnih neproduktivnih subvencija.

"Nema opravdanja da se novac svih građana daje na korišćenje samo nekim privrednicima ili strancima. I za ta davanja koja su važan uzrok budžetskog deficita, inicijator je bio Dinkić", podseća Arsić. Međutim, Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanje, tvrdi da je prethodna vlada uljuljkivala javnost u virtuelni svet, bajke koje su skrivale ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi ekonomija zemlje.

"Jako je dobro ako novi saziv prekine tu praksu i u startu počne da gradi iskren odnos prema javnosti. Tako Dinkićevu izjavu vidim kao nameru da se građani upoznaju sa realnim stanjem i da se kaže tačno koje mere na kratki, srednji ili dugi rok mogu da donesu rezultate" , kaže Đogović.

On dodaje da bi paralelno sa tim trebalo insistirati na novom aranžmanu sa MMF-om, zatražiti od njega makroekonomsku podršku za preuzetu obavezu suštinskih reformi poreskog sistema, javne uprave, pravosuđa, zdravstva, penzionog sistema.

Ukoliko se na jesen donese i novi zakon o javnim nabavkama, što podrazumeva značajne uštede u tim troškovima, javnost će videti da se, i pored novog zaduživanja, stvari kreću na bolje a i za investitore, bio bi to signal da je smanjen poslovni rizik zemlje.

"Treba budžetske izdatke, skrojene uz pretpostavku da će rast BDP-a iznositi 1,5 odsto, prilagoditi činjenici da je zemlja u recesiji, privreda u depresiji. Ja sam u to vreme upozoravao da je toliki rast nerealan i da će u najboljoj varijanti biti oko nule. To se, nažalost, ostvarilo, a kada se do kraja godine budu sveli pokazatelji, kada se uključi pad proizvodnje u poljoprivredi, industriji, izvozu, imaćemo negativnu stopu rasta od najmanje 1,5 ako ne i do tri odsto", zaključuje Đogović.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 40

Pogledaj komentare

40 Komentari

Možda vas zanima

Haos u Grčkoj FOTO/VIDEO 9
Svet

Haos u Grčkoj FOTO/VIDEO

Grčki radnici u sektoru prevoza stupili su danas u štrajk za veće plate, tako da su brodovi ostali usidreni u lukama, a železnički saobraćaj je obustavljen.

11:16

17.4.2024.

15 h

Podeli: