Prodajom državne imovine do razvoja

To bi državi omogućilo da izbegne nova zaduživanja u inostranstvu, rekao je sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić.

Rodić je rekao kako je vrednost državne imovine procenjena na oko 182 milijarde evra i za oko 30 odsto te imovine veće sada postoje ozbiljno zainteresovani strani investitori.

Pomenuti deo državne imovine bio bi delom ponuđen kroz prodaju, koncesije, zakup ili aktiviranje potencijalnih proizvodnih pogona, najpre u poljoprivredi i u teškoj industriji.

Rodić smatra da nova vlada treba pre svega da popiše svu imovinu i sve što je interesantno za strane investitore, stavi u funkciju privrede, odnosno da pokrene deo proizvodnje, tako što će obezbediti sredstva koja bi mogla da se plasiraju u izvozno orjentisane industrijske grane.

Rodić je u te državne nekretnine ubrojao šume, livade, kasarne, industrijska postrojenja i druge nekretnine, a među pomenutim postoje veoma interesantne i atraktivne lokacija za koje su zainteresovani investitori iz raznih zemalja.

"Jedan investitor je bio zainteresovan za kupovinu oko 5.000 hektara državnog zemljišta, gde bi pravio i prerađivao krompir za Mekdolands restorane. Ta investicija nije realizovana, što ne znači da ne može. Znači, potencijali postoje", preneo je Rodić.

Rodić je dalje naveo kako je "jedna velika grupacija francuskih investitora bila zainteresovana za potez Inđija-Surčin-Batajnica, gde je još uvek moguća realizacija takozvanih intermodalnih terminala - kombinacija vazdušnog, železničkog i rečnog saobraćaja i te se investicije mere milijardama evra".

Objašnjavajući razloge zainteresovanosti francuskih investitora za tu lokaciju, Rodić je rekao da je Beograd interesantan zbog povoljnog geografskog položaja.

"A s druge strane, velika zagušenost neba nad Evropom i vulkani koji su zbog erupcije nedavno ometali letove nad Starim kontinentom, upozorili su ih da im treba takav jedan terminal, a ovde u Srbiji je najbolja lokacija." Na potezu Inđija-Surčin-Batajnica nalazi se dobar deo državne imovine i trebalo bi dodatno uposliti batajnički i surčinski aerodrom, kao aerodrome Ponikve kod Užica i Lađevci u Kraljevu, pa čak se može računati i na aerodrome u Somboru i kod Sjenice, objasnio je Rodić.

"To su sve potencijali koji mogu da imaju veliki značaj kako za pokretanje lokalne privrede na tim područjima, a ukoliko budu izdati ili prodati, deo sredstava treba usmeriti u veoma povoljne kredite za deo industrije koji je izvozno orijentisan, a u ovom momentu nema para", predočio je stručnjak PKS.

Procena PKS je da je Srbiji potrebno oko 30 milijardi evra za investicije u infrastrukturu, pre svega u železnicu, a najveći zahvati koji treba da budu preduzeti su hidrogradjevinski radovi, naveo je Rodić i podsetio da bi u tom slučaju država izbegla dodatno zaduživanje u inostranstvu.

Rodić je rekao da su Nemci jako zainteresovani da presele dobar deo svoje proizvodne industrije, Francuzi su spremni da investiraju u infrastrukturu, a tu je i Rusija, koja je odobrila kredit za srpsku železnicu vredan oko 800 miliona dolara.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević je mišljenja da je u Srbiji većina državne imovine koja podrazumeva kapital u preduzećima, rasprodata, a da ne postoji dobra evidencija nepokretnosti koje su u vlasništvu države.

Prema Kovačeviću, imovina može donositi prihod i neke nepokretnosti Srbija bi mogla ili dati u zakup ili prodati.

"Ono što zabrinjava jeste da se pominje prodaja Elektroprivrede (Srbije) i Telekoma (Srbija) i tu treba biti jako pažljiv. Ukoliko i to prodamo, onda smo sve prodali što vredi, i to jednokratno", upozorio je Kovačević.