Hrana u Srbiji jeftinija nego u EU

Kako živi prosečan građanin Srbije? Sudeći prema poslednjim podacima evropske statistike ne tako loše. Njihov izveštaj pokazuje da kupujemo gotovo najjeftiniju hranu na Starom kontinentu. Ipak, takvi podaci nam gotovo ništa ne znače ukoliko ne uzmemo u obzir i drugu stranu medalje – da su nam plate najmanje.

Naime, poslednji izveštaj Evrostata, evropskog statističkog zavoda, pokazuje da je hrana u Srbiji jeftinija nego u zemljama Evropske unije, odnosno da je prosečan nivo cena prehrambenih proizvoda u Srbiji toku 2011. godine bio na 71,50 odsto prosečnih cena u EU, piše "Politika".

I dok su ohrabreni takvim podacima ovdašnji proizvođači i trgovci našli argumente za odbranu svojih cenovnika, iz potrošačkih organizacija podsećaju na drugi deo izveštaja Evrostata. On pokazuje da su građani Srbije prošle godine imali tri puta niži standard od proseka Evropske unije.

Pa kako bi onda bio lep život sa evropskom platom i srpskim cenama, reklo bi se na prvu loptu. Ali, nije baš tako, zaključiće svako ko pročita ceo izveštaj Evrostata, odnosno ko pogleda cene drugih, neprehrambenih proizvoda. Jer, cene obuće, odeće i elektronskih uređaja u Srbiji su iznad proseka EU i više nego u većini zemalja regiona i mnogih bogatijih zemalja kao što su Francuska i Italija, pokazuju isti podaci.

Sve to zapravo znači da, u proseku, tri puta manje zarađujemo od Evropljana, a hrana nam je tek tridesetak odsto jeftinija. Primanja su nam znatno manja, a tehniku i garderobu plaćamo skuplje. Zašto je to tako?

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da za više cene garderobe i tehnike nego u zemljama Evropske unije možemo zahvaliti "kartelizaciji uvoza i nepostojanju dovoljne konkurencije u toj oblasti".

"Osim toga, tu su i carine koje još imamo, kao i transportni troškovi. Mada, treba biti iskren pa priznati da razlika u cenama garderobe i tehnike između nas i zemalja EU nije više toliko drastična kao pre nekoliko godina. Pad standarda je i uvoznike i trgovce naterao da snize marže", objasnio je Stevanović, dodavši da se slična analiza može praviti i kada je o cenama hrane reč.

"Hrana koju kupujemo uglavnom je domaćeg porekla, nema carina, niti visokih transportnih troškova, pa nema razloga da bude skuplja. Međutim, kako naša poljoprivreda nije dovoljno efikasna i produktivna, ne bi me iznenadilo da to počne da se menja i da naše cene hrane počnu da se približavaju evropskim", zaključuje Stevanović.

U potrošačkim organizacijama smatraju da je izveštaj Evrostata neupotrebljiv ukoliko se u obzir ne uzme raspodela kućnog budžeta u Srbiji. Kako ističu u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, ako prosečna srpska porodica za hranu potroši 40 odsto mesečnog budžeta, dok se u razvijenim zemljama ta suma kreće između 10 i 15 procenata, malo ko može da kaže da je hrana u Srbiji jeftina. Zbog toga u ovom udruženju podatke po kojima kupujemo najjeftiniju hranu u Evropi smatraju, ni manje ni više, čistom provokacijom.

"Ti podaci Evrostata su samo jedna strana priče. Ništa ne vrede bez poređenja prosečnih plata. A realnost je potpuno drugačija. Osim toga, i podaci da domaćinstvo potroši 40 odsto budžeta na hranu nisu potpuno tačni jer važi samo za one koji zarađuju prosečnu platu od nekih 40.000 dinara. A svi znamo da je najčešća plata u Srbiji oko 30.000 dinara. Da ne pričamo o onima koji rade za 20.000 dinara", objašnjava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Na pitanje kako se kao kupac oseća kada čuje da su u Srbiji cene hrane gotovo najniže u Evropi, odgovara kao i pre godinu dana kada je video izveštaj Evrostata. "To mi vređa dostojanstvo. I meni i svakom drugom kupcu. Za naše prilike, hrana u Srbiji je preskupa", kaže Papović.

Ipak, treba biti iskren, pa reći da su, prema podacima Evrostata, u Srbiji ubedljivo najjeftiniji struja, gas i druga goriva, sa indeksom cena od 48 odsto evropskog proseka, što je tek blagi rast u odnosu na 2010. godinu. I poroci su u Srbiji znatno jeftiniji nego u zemljama Evropske unije. U Srbiji su cene alkoholnih pića i cigareta na 53 odsto evropskog proseka, dok je u 2010. godini to bilo 49 odsto. Po tom pokazatelju, Srbija je skuplja jedino od Makedonije i Albanije.