Evro 115,46 RSD, ide i na 120

Domaća valuta za jedan dan izgubila je na vrednosti čak 70 para, što je najveće dnevno „klizanje” od početka godine kada je dinar nanovo počeo da slabi.

Hroničnu glad za devizama na tržištu ne može da umiri sama centralna banka, čak ni svakodnevnim intervencijama, a u njenoj kasi sve je manje novaca za to, pišu beogradski mediji.

NBS je juče na odbranu dinara potrošila 80 miliona evra, što znači da je od početka godine na odbranu kursa potrošeno 978,5 miliona evra, odnosno gotovo cela milijarda evra. Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže da su to su izuzetno veliki iznosi i dodaje da NBS ne može tim intenzitetom intervenisati dugoročno. On je naglasio i da postoji nivo ispod kojeg NBS neće trošiti devizne rezerve na intervencije na deviznom tržištu.

Ovako veliko posrtanje dinara izazvalo je sumnju u javnosti da više nije samo posredi psihološki faktor, zbog rezultata izbora, već pritisci na formiranje nove vlade u određenom smeru. To, međutim, niko javno ne želi da kaže.

Rezerve nastaju i zato što su sve analize rizika vezanih za slabljenje dinara, koje su početkom godine uradile banke i kompanije poput NIS-a, pokazivale da tek na kraju godine dinar može da se sroza na 117 dinara za evro. Prilike su sasvim drugačije.

Ekonomisti se slažu da su za spas valute neophodni krupni rezovi nove vlade, ali upozoravaju da ni kada bude formiran kabinet u Nemanjijoj 11, neće se kurs stabilizovati, niti će strani kapital poteći ka Srbiji.

"Slabljenje dinara je neminovno i sve su veće šanse, ukoliko se ne pozabavimo ekonomijom, da u narednom periodu dostigne svoj realan nivo od 120 dinara", smatra Ivan Nikolić, ekonomista, za Novosti.

Ono što i privrednike i korporativne klijente zanima je kada će pad dinara stati? Pre formiranja nove Vlade Srbije neće, a posle - ko zna. Jer, u ovom trenutku troškovi su nam mnogo veći od prihoda. Izbori su Srbiju koštali nekoliko stotina miliona. To nije jedini trošak koji imamo ovog meseca. Poslednjeg dana maja počeće isplata stare devizne štednje, a to je novi izdatak od oko 200 miliona evra. Sve su to pritisci kojima dinar teško odoleva. Od velike pomoći domaćoj valuti bi mogao da bude rast proizvodnje i izvoza. Međutim, proizvodnja je ove godine u prvom kvartalu pala šest odsto, a izvoz oko devet odsto.

Sonja Miladinovski, član IO Sosijete ženeral banke, kaže da ovakav pad dolazi kao rezultat nejasnih očekivanja investitora u pogledu mogućnosti skorašnje stabilizacije, a zatim i oporavka naše ekonomije.

"Trend se može zaustaviti, pa i preokrenuti, slanjem jasnih signala da će se u narednom periodu bar neki od glavnih makroekonomskih indikatora popraviti, uključujući i nastavak aranžmana sa MMF, a što bi sve zajedno uticalo na vraćanje preko potrebnog interesa investitora za naše tržište", navodi ona.

Naravno, kako kaže, kao otežavajući faktor svakako deluje i nestabilnost u regionu, preosetljivost EU zone, i samim tim dodatna opreznost investitora u takvim situacijama.

Pad dinara pogađa sve građane koji su uzeli kredite sa deviznom klauzulom, a savet ove banke je da se uzimaju upravo dinarski krediti.