Vraćamo se u komunizam, hoćemo u EU

Beograd -- Ivana Veselinović, potpredsednik Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj kaže da je Srbija po pitanju privlačenja stranih investicija nepouzdan partner.

Izvor: Novosti
Podeli

Kako kaže, kapital traži sigurnost, a Srbija to nije ponudila.

“Sigurnost nije javno obećanje - „ja sam garant investicija“, čemu su naši političari skloni” , navodi Veselinović.

Kada je u pitanju usvajanje zakona u skladu sa standardima EU, koji se ne primenjuju u praksi, Veselinović objašnjava da je EU za njene članice ekonomska zajednica, a da za srpske političare predstavlja politički marketing.

Gde je moguće realizovati partnerstvo države i privatnog sektora?

"Kod nas bi najbrže mogao da nađe primenu u poljoprivredi. U Srbiji se obrađuje tek 27 posto od ukupnog državnog obradivog zemljišta. Ovaj zakon daje mogućnost da se stvar popravi i da se sa preduzimljivim pojedincima ili firmama uđe u zajednički posao" , kaže Veselinović.

“Tako smo mi, umesto da napravimo program mera kojima ćemo umanjiti ekonomske razlike između naših i evropskih firmi, na čemu nije urađeno baš ništa, počeli da neselektivno i u panici usvajamo zakone koji su, kako se tvrdi, evropski. Tako je donet i zakon o planiranju i izgradnji, koji već tri godine ne može da se primenjuje jer nema rešenja za konverziju” , dodaje Veselinović.

Ona objašnjava da su strani investitori otišli, a da je ulogu investitora preuzela država, pa tako stanove za komercijalnu prodaju gradi Vlada.

Kako kaže, to je greška jer se kapital ne investira tamo gde vam je direktni konkurent država i dodaje da i u Evropi država investira u gradnju socijalnih stanova, ali da nikada ne ulazi u komercijalni sektor.

“Čini mi se da se vraćamo u komunizam, a sa druge strane hoćemo u Evropu. Mislim da smo kandidaturu dobili kao poslednju šansu da se unormalimo, a ne kao nagradu za postignuto. Srbija nikada nije bila udaljenija od Evrope po svojim ekonomskim pokazateljima nego danas, a to nije baš evropski, smatra Veselinović.

Ona objašnjava da srpski poreski sistem ima manjkavost i da su potrebna poboljšanja, pre svega kroz ukidanje brojnih parafisklanih nameta, poput firmarina i slično.

“Mislim da nam je sistem više rogobatan nego destimulativan po ukupnom iznosu opterećenja. Ali to nije naš najveći problem kada je u pitanju investiranje kapitala. Pre svega su to zakoni sa retroaktivnim dejstvom, neprohodnost kroz administraciju koja je partijski feudalizovana, slaba vlada bez jasne ekonomske politike, enormno zaduživanje države koje će se vratiti kao težak boomerang” , kaže Veselinović.

Na pitanje da je javno – privatno partnerstvo shvaćeno kao kraći, odnosno jefitniji način da privatni partner preuzme neke od strateški važnih kompanija, Veselinović ističe da je nedostatak poverenja glavna pretnja perspektivi ovog zakona u Srbiji.

“Naime, njegova primena zavisi od nivoa međusobnog poverenja glavnih aktera u ovom zakonu: države, privatnog sektora i javnosti. Trenutno stanje po ovom pitanju je poražavajuće” , smatra Veselinović.

“Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su od takozvanih tajkuna jedino nepopularniji političari, za koje se smatra da su korumpirani. Kako može zakon da se sprovodi uspešno ako se oko zajedničkog interesa spoje dve grupe bez poverenja javnosti. Naravno da će se javnost protiviti takvim aranžmanima sa tvrdnjama da je to samo novi oblik privatizacije i izvor korupcije. Ne verujem da to sada može da se promeni, bar ne u kratkom roku” , objašnjava Veselinović.

Srbija

strana 1 od 302 idi na stranu