Ekonomista i pravnika imamo previše

Beograd -- Među onima koji čekaju na posao nešto više od 27.500 ljudi staro je od 25 do 29 godina, dok ih je oko 25.450 staro od 30 do 34 godine.

Izvor: Dnevnik
Podeli

Koliko dugo čekaju na zaposlenje, da li su ikada radili ili još uvek zavise od roditelja, teško je reći, ali je izvesno da je broj onih koji su u godinama kada su najproduktivniji, kada bi trebalo da zasnivaju porodicu i stiču karijeru, prevelik.

Umesto da rade i zarađuju, primenjuju naučeno, ne zavise ni od koga i budu korisni članovi društva, ogroman broj nezaposlenih mladih ljudi stoji u mestu i strepi od budućnosti.

Naime, među mladim visokoobrazovanim ljudima na evidenciji NSZ-a ima čak 225 lekara, a svega je tridesetak manje njihovih kolega stomatologa – na posao ih čeka 194. Poljoprivrednih inženjera je 397, profesora različitih struka 1.949, a ekonomista čak 2.658. I broj pravnika koji čekaju na posao je prilično velik, 1.480, arhitekata je 266, menadžera 860, elektroinženjera 218, a građevinskih inženjera 135. S obzirom na stanje u medijima, previše je i novinara jer na posao čeka 75 mladih novinara, psihologa je čak 188, a pedagoga 136.

Zanimljivo je i to da u zemlji kao što je naša, gde broj visokobrazovanih ljudi ne dostiže ni deset procenata, ima mnogo baš takvih koji su na evidenciji NSZ-a.

Naime, od oko 50.000 ukupno nezaposlenih u Vojvodini starih od 25 do 34 godine, više do 12.800 je visokoobrazovano jer na posao čeka oko 12.600 akademskih građana, a od tog broja gotovo je 8.000 žena.

Ima nezaposlenih koji su, uglavnom čekajući na posao, učili i dalje, te stekli još viši stepen obrazovanja – VII 2 – na evidenciji ih je 216, među kojima je 126 žena, a onih s najvišim stepenom stručnosti, VIII, ukupno je 20, uz isti broj žena i muškaraca.

Godine ulaganja u obrazovanje, znanje, knjige – po svemu sudeći, za mnoge će biti izgubljene. Neki od njih će, možda, uskoro i dobiti posao, mnogi, nažalost i neće, deo njih će se okrenuti nekom poslu koji blage veze sa strukom koju imaju neće imati, a sigurno je da će ih biti mnogo i koji će se odlučiti da odu iz zemlje, u neizvesnost. Jer je ovde ne vide.

Različite su struke onih koji su visokoobrazovani i nezaposleni, a kao i uvek, najviše je ekonomista, pravnika, profesora, menadžera, lekara.

Nije nužno biti dobar poznavalac strukture potreba za kadrovima u firmama, školama, domovima zdravlja, bolnicama, sudovima, advokatskim kancelarijama, poljoprivrednim preduzećima.... i reći da je broj nezaposlenih akademaca velik i da je izvesnije da će do posla stići veoma teško, nikako ili, ako budu imali sreće i nekoga, uz malo muke, ipak nekako.

Jer, u našoj zemlji je sve manje stanovnika, što je i prošlogodišnji popis potvrdio, pa je manje i dece i razreda u školama te će manje biti i potrebe za tim kadrom, a sasvim sigurno i za svim ostalim. Uz to, biće nas i još manje, ako samo deset odsto mladih koji sada čekaju posao odluči da ode.

Jer će, kad zasnuju porodice, živeti tamo gde rade, i izvesno je, tamo i ostati. Ili se, recimo vratiti, kad više ne budu mladi, a njihova deca neće biti tu.

strana 1 od 324 idi na stranu