Koja kamatna stopa je bolja?

Beograd -- Pojedine banke ovih dana građanima nude prelazak s fiksne kamatne stope na promenljivu kamatnu stopu za stambene kredite u otplati.

Izvor: Blic
Podeli

Činjenica je da im u ovom trenutku nude povoljnije kamatne stope za otplatu postojećih kredita.

Međutim, pre nego što donesu odluku, klijenti bi morali da imaju u vidu da su vrednosti libora i euribora bile na minimumu i da su sve tendencije da će u budućnosti rasti, što bi dovelo i do rasta rata u evrima.

Početkom primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga 5. decembra prošle godine, uslovi svih kredita u otplati morali su da budu vraćeni na prvobitno ugovorene.

Dva osnovna rizika kod svakog zaduživanja su: kamatni (kod kredita s promenljivom kamatnom stopom) i valutni (svako eventualno slabljenje domaće valute u odnosu na evro ili franak povećava ratu u dinarima). Na primeru to izgleda ovako. Trenutna fiksna kamatna stopa za postojeći stambeni kredit je 4,4 odsto. Banka sada nudi promenljivu kamatu koju čini marža od 3,65 odsto i libor 0,15 odsto. Odnosno ukupno 3,8 odsto. Naravno, to je povoljnije od prvobitnog uslova kada je kamata bila veća za 0,60 procentnih poena. Ali reč je o trenutnim uslovima, zato i treba obratiti naročitu pažnju i imati na umu dugoročnost.

Više nema ni nedoumica na osnovu čega banka menja kamatnu stopu, a termin „promena kamate na osnovu poslovne politike“ otišao je u istoriju.

Međutim, banke ne miruju. U borbi da dugoročno očuvaju svoju zaradu, sada klijentima nude mogućnost prelaska s fiksne na varijabilnu kamatnu stopu za ranije uzete stambene kredite koja, kada se pogleda računica, trenutno jeste povoljnija. Ali moraju se uzeti u obzir i potencijalni rizici.

Prosečna kamatna marža za stambene kredite, prema poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije, iznosi 4,84 odsto. Raspon u iznosu marži, u trećem kvartalu prošle godine, iznosio je od 1,66 odsto do čak 8,98 odsto. Najveći broj banaka, njih 13, koji odobrava stambene kredite zaračunavao je maržu od četiri do šest odsto.

„Banke su po novom zakonu bile prinuđene propisom i pojedinim članovima da primene određene formule kada je reč o varijabilnoj kamatnoj stopi. Takođe, one su morale da pošalju anekse ugovora klijentima i da ih primene automatski u skladu sa zakonom. Mnogima od njih taj povratak na prvobitne uslove nije išao u prilog, pa su se zato dosetile da sada ponude druge uslove. Klijenti moraju da imaju u vidu da je to ponuda, a ne obaveza, koja može da se veže za lošiji aranžman nego što im pripada po zakonu. Zato treba biti oprezan i razmotriti sve dugoročne efekte i rizike koji se preuzimaju, pa tek onda doneti odluku“ , upozorava Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

„Na ovaj način banka zapravo želi da zaštiti svoju zaradu od očekivanog rasta libora u narednom periodu, tako što bi rizik povećanja libora prebacila na klijenta. Deljenjem kamatne stope na fiksni, koji čini marža od 3,65 odsto i varijabilni deo, odnosno šestomesečni libor za franke, trenutno 0,15 odsto, banka zapravo osigurava vrednost svoje zarade, koja bi konstantno iznosila 3,65 odsto, za iznos marže“ , kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata „Efektive“.

U slučaju fiksne kamate i rasta euribora ili libora, banka bi bila na gubitku.

Konkretno, u slučaju da libor nastavi da raste, a istorijski pokazatelji govore da je njegova maksimalna vednost u poslednjih pet godina bila i do skoro tri odsto, korisniku koji bi prihvatio predlog banke ukupna kamata bi porasla za 3,65 odsto plus tri odsto. Ukupno 6,65 odsto.

Ako bi libor dalje rastao, a kamata ostala na fiksnom nivou, sadašnjih 4,4 odsto, jedini gubitnik je banka jer bi joj se učešće zarade u ukupnoj kamati rastom libora smanjilo.

strana 1 od 324 idi na stranu