Petrović: Ostaje ograničenje marži

Petrović je rekao da je ta uredba dala rezulata i da ničim nije ugrozila bilo čiji poslovni interes.

"Ne postoji nijedan razlog da se ta uredba o maržama stavi van snage", kazao je Petrović.

Govoreći o poskupljenjima hrane, Petrović je naveo da "ne vidi razlog za poskupljenje osnovnih životnih namirnica, jer su sirovine od kojih se proizvode domaće". On smatra da zbog toga domaći proizvođači hrane ne treba da pravdaju poskupljenja time što je skočila vrednost evra. "Došlo je ili će doći do povećanja cena konditorskih proizvoda i sokova ali pre svega onih koji su vezani za uvoz ili su uvozni proizvodi", rekao je on.

Prema njegovim rečima, poslednja dva dana Ministarstvo je obavilo kosultacije sa svim proizvođačima slatkiša i sokova i, kako je dodao, "domaći proizvođači neće povećavati cene".

On je naveo i da povećanje kursa "za domaću privredu u značajnom delu može da bude pozitivna stvar, jer može da bude konkurentnija, a i su uvozni proizvodi su skuplji, dok istovremeno uzvoznici zarađuju više".

Petrović je ocenio da "Vlada konzistentnom politikom brani cenu osnovnih životnih namirnica" i da država kao neutralan regulator štiti interese svih građana, odnosno njihov standard.

Vlada usvojila uredbu o prodaji 50.000 tona kukuruza

Vlada Srbije je donela uredbu o prodaji 50.000 tona kukuruza iz robnih rezervi po ceni od 18 dinara za kilogram, rekao je Petrović.

"Kukuruz će se prodavati preko Produktne berze u Novom Sadu, a pravo na kupovinu imaće proizvođači stočne hrane", rekao je on i dodao da je doneta uredba i o ukidanju carine i prelevmana za uvoz teladi, junadi i prasadi namenjenih tovu.

Ministar je najavio da će sutra doneti uredbu koja će definisati dinarske kredite za poljoprivrednike, odnosno, gazdinstva, zadruge i preduzeća koja će imati fiksnu kamatnu stopu od šest odsto godišnje.

Petrović je kazao da je doneta i uredba o ukidanju carine i prelevmana za uvoz junadi i prasadi namenjenih tovu. To je urađeno, kakao je objasnio, jer u Srbiji već dugo nema dobrog genetskog materijala, zbog čega je potreban uvoz.

"Za uvoz iz zemlja Evropske unije ukupna opterećenja su nula, odnosno nema carina i prelevmana, a za druge zemlje ona su smanjena", kazao je on.

Slabljenje dinara donelo poskupljenja

Slabljenje dinara, ipak, utiče i na poskupljenja. Najviše je poskupela hrana, na koju najviše i trošimo, a svima nam je jasno da drugačije nije ni moglo da bude kada dinar svakoga dana dostiže istorijski slabe vrednosti, a benzin je za samo nedelju dana poskupeo pet dinara.

Teško je nabrojati čemu su sve podignute cene u radnjama širom Srbije. Ali ono što je zajedničko za te namirnice je da je veoma teško živeti bez njih - skuplje su one stvari kojih se najteže odričemo.

Danas su u prodavnice stigli novi cenovnici mlečnih proizvoda nekih proizvođača čija će cena porasti za tri odsto, konzervirana hrana skuplja je za pet procenata, žitarice od 12 do 16 procenata, kućna hemija od tri do šest procenata.

Za nekoliko procenata poskupeće slatkiši kao i bezalkoholna pića. Prethodnih dana, ovakve vesti su stizale za suhomesnato, jaja, voće i povrće.

Trgovci nude veoma jednostavno objašnjenje - sve je skuplje jer je kurs evra sve nepovoljniji, a i sirovine poskupljuju. Evro je probio psihološku granicu od 110 dinara, danas mu je srednji kurs bio 110,58 dinara za evro.

Kada se tome doda da je benzin najpre poskupeo za tri, pa za još dva dinara, jasno je da nam trebaju posebne strategije. Evo nekih od njih.