Nema brige, Rusi grade Južni tok

Podsetimo, Aleksej Miler je izjavio da će razvoj ovog gasovoda zavisiti od pregovora Rusije i Ukrajine o kupovini tamošnjeg gasovoda

"Ako se Rusija dogovori sa Ukrajinom oko kupovine ukrajinskog gasovoda, onda joj više neće trebati južni gasovod", rekao je Miler.

Bajatović je, sa druge strane, siguran da će se Južni tok graditi. "Mi, kao srpski partneri u tom poslu, nemamo nikakvu informaciju da se bilo šta negativno u vezi sa Južnim tokom dešava. Sve aktivnosti i svi projekti odvijaju se po dogovoru", kaže on. Direktor Srbijagasa objašnjava da "to što je moguće da dođe do kupovine ukrajinskog gasovoda ne znači automatski da su se Rusi opredelili za jednu stranu. Niti da žele da imaju samo jednu kartu u rukavu. Ja sam potpuno uveren da ne žele. Tako da plan i volja da se gradi Južni tok nije ništa manja u odnosu na juče".

Po njegovim rečima, vlast je promenljiva i može se desiti da se, promenom vlasti u Ukrajini, promene i intresi, te sumnja da su Rusi spremni na to da rizikuju taj scenario.

"Meni zaista nije realno da će Rusija odustati od gradnje Južnog toka. Uostalom, broj firmi koji je uključen, od nemačkih, preko francuskih i italijanskih, garantuje perspektivu tog projekta", kategoričan je Bajatović. On procenjuje i da "niko ne bi bio toliko neozbiljan" pa odustao od gradnje Južnog toka.

Bajatović podseća da je Gasprom pre par dana obećao da će se Južnim tokom, koji će biti pušten u rad 2015. godine, Evropi isporučivati do 63 milijarde kubika gasa, pa je čak i precizirana kopnena deonica gasovoda i njena krajnja tačka.

Rusija ima ozbiljne namere da bi sad odustala

Gasprom i dalje sa svojim partnerima radi na projektu Južni tok. Nije rečeno da će projekat Južni tok biti obustavljen, a projekat je uvek bio povezan sa Ukrajinom, saznaje Politika iz izvora bliskim Gaspromu.

(south-stream.info)

Da Rusija ima ozbiljne namere da Evropu snabdeva gasom iz različitih pravaca, a ne samo preko Ukrajine, dokaz je i nedavno puštanje u rad drugog, više milijardi dolara vrednog projekta, Severni tok, po dnu Baltičkog mora, koji omogućava direktnu isporuku 7,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, uz mogućnost udvostručenja kapaciteta. Upitan da li bi razlog ovakve najave prvog čoveka Gasproma, ukoliko su mediji tačno preneli njegovu izjavu, mogao da bude posledica trećeg energetskog paketa Evropske unije, kao i pozicije Turske, s kojom Rusija još nije uspela da postigne dogovor oko izgradnje u njenim teritorijalnim vodama, izvor upućen u gasne prilike kaže da je Severni tok zaobišao Poljsku, pa je ipak izgrađen, zašto onda ne bi i Južni tok zaobišao Tursku.

Glavni konkurent projektu Južni tok je Nabuko, koji planiraju SAD i Evropska unija. Oba projekta uključuju Tursku, te bi to mogao da bude razlog odugovlačenja turskih vlasti koje žele da procene ko će ponuditi više, kaže ovaj izvor.

Poslednju reč o isplativosti projekta daće studija izvodljivosti, ističe on, naglašavajući da ne veruje da bi do odustajanja moglo doći, bez obzira na to što prve računice pokazuju da bi proširenje ukrajinskog gasovoda za Rusiju bilo tri puta jeftinije nego gradnja novog.

Putniković: Rusiji samoj je potreban Južni tok

Da eventualni dogovor Gasproma i Ukrajine o vlasništvu nad gasovodnim sistemom te zemlje ne dovodi u pitanje izgradnju Južnog toka ističe i urednica Balkanmagazina Jelica Putniković. Po njenim rečima, ovaj gasovod Rusima je ključan za dominaciju na južnom gasnom koridoru, kojim bi prirodni gas iz Azije trebalo da stiže ka ovom delu Evrope. Ona kaže da "ne treba sumnjati u to da su Rusi dobro odmerili potrebe Evrope za prirodnim gasom koji bi stizao Južnim tokom jer je na početku bilo reči o godišnjem tranzitu od oko 30 milijardi kubnih metara gasa pa je cifra narasla na 63 milijarde".

Putniković ukazuje i na to da je Ukrajina u politički i ekonomski vrlo nestabilnoj situaciji jer nema novca da sama obnovi svoj gasovodni sistem, a uz to Gasprom joj više neće više isporučivati gas po povlašćenoj ceni, osim ako se odluči na to da s Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom uđe u carinsku uniju.

Međutim, kaže ona, mamac za ovu, povlašćenu, cenu – otprilike upola jeftiniji gas – Ukrajina ne može prihvatiti jer pokušava da ekonomske i političke benefite dobije i od EU.

"U situaciji kada se realno može očekivati da će, čim gasovod Južni tok bude izgrađen, zbog zastarelosti sistema ostati i bez prihoda od tranzitnih taksi za gas, Ukrajina pokušava da na njegovoj obnovi okupi i Ruse i Evropu. Ta manipulacija teško da će uspeti jer su se i jedni i drugi, u vreme gasne krize 2009. godine, uverili u to da je Ukrajina nesolidan partner i da se na nju ne može osloniti", smatra Jelica Putniković.

Savić: Politička poruka Ukrajini

Stručnjak Privredne komore Srbije (PKS) za energetiku Ljubinko Savić kaže da bi odustajanje imalo katastrofalne posledice, jer Srbija ne bi mogla da računa na prihode koje je očekivala.

"Mi smo mala zemlja i ne postoji mogućnost da možemo naterati silu kao što je Rusija na bilo šta. Međutim, meni se čini da je Milerova izjava više neka politička poruka Ukrajini i da je tu posredi neka njihova igranka. Možda i može da se desi da dođe do odlaganja gradnje Južnog toka, ali ne i do potpunog odustajanja", navodi on.

Savić dodaje da "ima puno projekata koji su otvoreni, a koji se direktno naslanjaju na gradnju Južnog toka. Konkretno, čekaju projekti gradnje mnogih elektrana na gas".

On poručuje i da ukoliko propadne realizacija, Srbija mora da pronađe svoje kanale i poveže se sa strateškim zemljama, poput Mađarske.