Vladine agencije plaćamo 850 mil. €

Beograd -- Srbija godišnje izdvaja blizu 850 milona evra za različite agencije, zavode, direkcije i kancelarije čije nadležnosti nisu najjasnije i najčešće se preklapaju.

Izvor: Blic
Podeli

Kada je pre dve godine ovo pitanje prvi put pokrenuto u javnosti, u vlasti su obećali da će rešiti pre svega postojanje onih institucija koje su višak, ali do danas ništa na tom polju nije urađeno.

Za "verovali ili ne" je podatak da Srbija ima čak pet državnih institucija koja se bave životnom sredinom uz resorno ministarstvo. Pa tako životnu sredinu štite Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Uprava za zaštitu bilja, Uprava za šume, Uprava za vode.

Takođe, o energetici se osim resornog ministarstva brinu i Agnecija za energetsku efikasnost i Agencija za energetiku.

Investicije koje su nam tako preko potrebne i problem povećanja izvoza, osim resornih ministarstava ekonomije i trgovine rešavaju i dve agencije: Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza i Agencija za promociju stranih ulaganja i promociju izvoza.

Ni u obrazovanju se nije moglo bez dodatnih institucija osim nadležnog ministarstva, pa tako građani Srbije iz poreza finansijru Zavod za unapređenje obrazovanje i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

O nuklearnoj energiji, njenoj upotrebi i efektima na životnu sredinu brinu se čak dva ministarstva Ministarstvo energetike i Ministarstvo zašitite životne sredine, ali to nije smetalo da se osnuje javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost i Instit Vinča.

Primanja u ovim državnim institicujima su velika. Tako na primer Nikola Stankov, direktor Agnecije za kontrolu letenja ima platu od 807.000 dinara. Ivica Eždenci direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj prima 230.000 dinara, Ljubo Maćić iz Agencije za energetiku ima neto platu od 226.000 dinara. Milorad Džambić iz Agencije za osiguranje depozita prima 220.000 dinara, dok Božidar Laganin iz Agencije za promociju stranih ulaganja (SIEPA) ima 214.000 dinara.

U vladi Srbije kažu da bi trebalo za svaki poseban slučaj zvati odgovorne u ministarstvima.

"Kada nešto ima isti naizv, ne znači da su mu iste nadležnosti i deltanost. Svako ima svoj delokrug rada. Kada su te institucije osnivane, osnivale su se na predloge ministarstava i uz obrazloženje. Mnogo agencija proisteklo je iz obaveza prema Evropskoj uniji", navode u Vladi Srbije.

Pravi razlog zašto broj nepotrebnih agencija nije počeo da se smanjuje jeste što u ovim institucijama uglavnom sede stranački kadrovi. Upravo zbog toga je i teško verovati da će Vlada i u preostalom delu mandata nešto preduzeti.

"Stvari sa agencijama su neozbiljno postavljene. Kada ljudi iz vlasti govore o reformi javnog sektora, to nema posebnu težinu budući da se ovim problemom niko na adekvatan način nije pozabavio. Čuli smo samo kritike, ali ne postoji spisak niti bilo kakav zvaničan akt Vlade o broju agencija, direkcija, organizacija. Građani ni ne znaju šta sve postoji", kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.

On navodi da bi posle sastavljanja takvog spisaka oni koji odlučuju trebalo da utvrde koje su nadležnosti i poslovi tih agnecija, kao i da li dolazi do preklapanja.

"Kada se ustanovi šta postoji, a zatim i da li ima preklapanja, onda treba da usledi ukidanje takvih agencija. Do ukidanja treba da dođe i kad nema preklapanja ako se proceni da su neke agencije suvišne", kaže Nenadić.

U Ministarstvu za državnu upravu kažu da agencije nisu u njihovoj nadležnosti. Slučno su odgovorili i u Ministarstvu finansija.

Politički analitičar Đorđe Vuković kaže da ne postoji politička volja da se problemi u državnom aparatu reše i da će tako proći još mnogo godina.

"Vlada nije mogla da utiče na svestsku ekonomsku krizu, oko rešenja kosovske krize nema mnogo uticaja, ali je svakako na vreme mogla da smanji budžetsko opterećenje partijskim pridošlicama. Međutim ova vlada očigledno nije bila spremna za reforme", kaže Vuković za Blic.

On ističe da stranke imaju ogroman broj ljudi kojima obećavaju zaposlenje. Kada dođu do vlasti, to počinju da ispunjavaju i tako upadaju u začarani krug.

"Neko bi trebalo to da preseče, ali mislim da ove nema volje za tim i da će situacija još mnogo godina biti ista. Niko ko je na vlasti neće se dobrovoljno odreći monopola i mogućnosti za zapošljavanje svojih ljudi", kaže Vuković.

strana 1 od 395 idi na stranu