Razmena sa svetom 16,7 mlrd. RSD

To je za 15,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS) Srbije.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare, iskazano u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih devet meseci 2011. godine bila je oko 23,6 milijardi ili za 24,2 odsto veća nego u istom periodu 2010. godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od oko 6,28 milijardi evra ili za 19 odsto više u nego u periodu januar-septembar 2010. godine, dok je uvoz bio 10,45 milijardi evra ili za 13,6 odsto veći.

Deficit u periodu januar-septembar, prema podacima RZS, bio je oko 4,17 milijardi evra, što čini povećanje od 6,4 odsto u odnosu na isti period 2010. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 60,1 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 57,2 odsto. U strukturi izvoza i uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (67,6 odsto i 56,3 odsto), roba za široku potrošnju (24,5 i 15,4 odsto) i oprema (7,9 odsto i 11,5 odsto).

U RZS-u su naglasili da je u periodu januar-septembar, spoljnotrgovinska robna razmena bila najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.

Drugi po važnosti spoljno-trovinski partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od oko 1,2 milijardi dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda kao i izvoza gvoždja i čelika.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka i Italija ( po oko milijardu dolara), kao i Bosna i Hercegovina (890,3 miliona dolara).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Rusija (1,877 milijardi dolara), Nemačka (1,63 milijardi dolara) i Italija (1,27 milijardi dolara).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Albanijom.

Najveći deficit je bio u trgovini sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, zatim sa Kinom, Nemačkom i Madjarskom.