Nema opravdanja za veće trošenje

Savet navodi da, budući da je rebalans posledica smanjenja javnih prihoda, nema ni prostora ni ekonomskog opravdanja za povećanje javnih rashoda.

Rebalansom je predviđeno smanjenje budžetskih prihoda sa 726 na 707 milijardi dinara, povećanje budžetskih rashoda sa 847 na 850 milijardi dinara, odnosno povećanje republičkog deficita sa 120,5 na 142,7 milijardi dinara.

Predviđeno je i povećanje fiskalnog deficita opšte države na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa 4,1 odsto BDP-a kao posledica smanjenja procene realnog rasta BDP-a u 2011. na dva odsto sa tri procenta, navodi Fiskalni savet i podseća da niži privredni rast, prema fiskalnim pravilima, vodi ka povećanju fiskalnog deficita. S obzirom na velike neizvesnosti u vezi s ekonomskim kretanjima do kraja godine, Fiskalni savet upozorava da postoje rizici da ekonomski rast u 2011. bude i niži od dva odsto, pa prilagođavanje fiskalne politike u rebalansu ocenjuje kao pravovremeno i ekonomski poželjno.

Usled usporavanja privredne aktivnosti, došlo je do znatnog pada poreskih prihoda i zato je, u skladu sa fiskalnim pravilima i u duhu dobre ekonomske politike, dozvoljeno povećanje fiskalnog deficita za 0,4 odsto BDP-a odnosno oko 13 milijardi dinara, kažu u Savetu.

Fiskalni savet ukazuje i na rizik da prihodi budu i manji od procenjenog smanjenja a rizik je posebno izražen kod procene prihoda od akciza i poreza na dohodak.

Ukupan iznos konsolidovanih javnih rashoda je, međutim, i pored povećanja deficita, ostao praktično nepromenjen ali se njihova struktura, ocenio je Fiskalni savet, mora znatno promeniti kako bi ukupan nivo ostao isti.

Ocena Fiskalnog saveta je da je planirane uštede do kraja godine moguće ostvariti, ali i da postoje rizici. Kao najveći izazov Savet navodi uštedu od 12 milijardi dinara na kupovini robe i usluga jer će, na bazi podataka za sedam meseci, biti neophodno veliko prilagođavanje te stavke rashoda u preostalom delu godine da bi se ostvarili ciljevi.

Savet ukazuje i da je na nivou Republike potrebno dodatno smanjivanje rashoda zbog primene Zakona o izmenama i dopunama zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim će lokalnim samoupravama pripasti 80 umesto dosadašnjih 40 odsto ostvarenog poreza na zarade na njihovoj teritoriji.

Zbog toga će do kraja godine prihodi i rashodi na lokalnom nivou porasti, a na nivou Republike će morati da se ostvare dodatne uštede od oko osam milijardi dinara kako bi se nadoknadilo ustupanje poreskih prihoda lokalnoj vlasti, ukazuju iz Saveta.